Странци се отимају за биљку која се гаји у само у Србији
У току је берба хмеља на плантажи “Петровец” са 12 хектара у Бачком Петровцу, једином мјесту у Србији гдје се још гаји.
Очекивања су да ће хмељ бити доброг квалитета, а приноси изнад просјека, већи од двије и по тоне по хектару. На плантажи је седам сорти, четири америчке и три домаће, од којих се издваја аутохтона сорта бачка, која се у Бачком Петорвцу гаји два вијека.
“У берби смо тек другу седмицу па још не можемо са сигурношћу да кажемо прецизније колико ће хмеља бити ове сезоне и каквог ће квалитета бити, али је видљиво да је хмељ, за разлику од других пољопривредних култура, добро поднео сушу и високе дневне температуре”, казао је комерцијалиста на плантажи Карол Маљах и додао:
“Број шишарица на стаблима је задовољавајући, а када се оне отворе има доста златног праха, што је показатељ да има у себи добар садржај алфакиселине. Али, податак о проценту алфакиселине знаћемо када се берба заврши крајем месеца и ураде анализе у Чешкој”.
По Маљаховим ријечима, целокупан род отићи ће у извоз, Њемачку, Италију, Пољску, а у протеклих неколико година иде и на тржиште Руске Федерације.
“Биће коришћен у пиварској и фармацеутској индустрији и мањи део за чајеве у прехрамбеној индустрији. Килограм хмеља вреди од шест-седам евра до 20 евра, у зависности од количине која се продаје, начина паковања и промета – да ли се одвија на основу дугогодишњег склопљеног уговора или се нуди у слободној трговини”, рекао је он.
У Бачком Петровцу хмељ се гајио на 2.000 хектара, а у Војводини га је било на око 8.000 хектара прије Другог свјетског рата, казао је Карол Маљах.
“Планирамо да плантажу ширимо на још 12 хектара. Имамо постављене стубове, што је једна од највећих инвестиција у подизању хмељарника, али не журимо. Ослушкујемо тржиште и не ширимо хмељарство по сваку цену, већ на основу потреба тржишта”, рекао је саговорник.
За подизање хмељарника на хектар површине треба уложити око 30.000 евра. Само за саднице треба од 10.000 до 12.000 евра, пошто једна кошта два евра, а по хектару треба да их буде 5.000 – 6.000.
Онај ко се бави хмљарством треба да има и механизацију, да би род скинуо, прерадио и складиштио. То је основни разлог зашто се хмељ поново не сади на војвођанским пољима, премда је исплатив по коштању, али и по дужини трајања хмељарника. Јер, хмељ када се посади, наредних 15 година треба само да се одржава. Сваке године у марту-априлу изданци се орезују и примјењује се агротехника као и код других биљних култура, навео је Маљах.
Каква је зарада?
Хмељ не воли високе терене, одговора му влажна клима и ваздух, те најбоље успијева када се сади у близини неке воде. Просјечан принос хмеља је око двије тоне по хектару, а килограм кошта од четири до 20 евра, у зависности од тога да ли се продаје цвијет – шишарица или као пелет, који је скупљи, јер представља виши степен обраде.
У просјеку може да се заради бруто око 15.000 евра, али треба имати у виду да и трошкови производње нису мали, посебно што у хмељарству треба пуно ручног рада, па су сезонски радници неизбјежни. За хмељ постоји сигурно инострано тржиште, добра цијена и државни подстицаји. Није берзанска роба, а када се гледа зарада узима се десетогодишњи просјек.
С друге стране, оно што вјероватно спутава ратаре да покрену сопствени узгој хмеља јесу велика улагања. У самом почетку производње треба чак 30.000 до 35.000 евра по хектару. Међутим послије тог улагања нема нових, већ само сваке године треба да се одржава нови коријен, преноси Еспресо.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
