Стигла анализа моноксила пронађеног у Српцу: Лађа из Повелича стара више од пет вијекова

Он каже да да је анализу извршио Институт “Руђер Бошковић” из Загреба и да, по свему судећи, потиче из друге половине 15. вијека.

- Претпоставља се да припада периоду око 1500. године или нешто раније, јер код оваквих анализа прецизност варира у периоду од 50 година. Овакви чамци коришћени су кроз историју, још од каменог доба до почетка 18. вијека и ради се о такозваној “лађи” која је углавном служила као рибарски чамац - каже Вујчић.

Додаје да је још љетос извршена његова конзервација а у плану је да буде изложен у будућим просторијама музеја.

- Чекамо да буде завршена рестаурација зграде Вијећнице у Градишци, гдје ће бити прилагођене просторије за Завичајни музеј, тако да ће чамац добити мјесто које му припада, као један од централних експоната - нагласио је Вујчић.

Моноксил је пронашао мјештанин Војо Ромић пецајући у такозваном Повеличанском пољу, на неприступачном дијелу Врбаса. Чамац дужине око 530 центиметара и ширине близу 90 центиметара, био је добро сачуван, а успио га је извући неоштећеног кроз шуму и растиње заједно са оцем, рођацима и комшијама.

Сличан чамац, дужине око 4,5 и ширине пола метра, пронашли су прије девет година у кориту Врбаса Драгана и Златко Свобода из Повелича, приликом рибарења на Петковића ади, а тадашње процјене су биле да је стар више од хиљаду година.

Историчар и публициста Данило Кошутић каже да је 2012. година била нарочито значајна у погледу археолошких открића у Српцу. Поред чамца из Врбаса пронађене су двије бронзане посуде и позлаћена копча из четвртог вијека у Кладарима, гдје је раније истраживана римска некропола на имању Ђуре Цвијића, који ју је сасвим случајно пронашао копајући темељ за фарму.

- Исте године у плићаку Саве Драган Пеција из Бајинаца нашао је мач из 15. вијека дужине 130 центиметара, са дршком од 32 центиметра, кога су користили феудални витезови за борбу прса у прса. Његова супруга Брана, копајући башту, пронашла је новчић из времена Марије Терезије и медаљу округлог облика на којој је с једне стране наведено њено поријекло из Тирола, а с друге једноглави орао са гранчицама око главе. И њихов комшија Драган Думонић у Сави је пронашао сјекиру необичног изгледа из давних времена - рекао је Кошутић.

Широм србачке општине забиљежена су слична открића, а није ријеткост да испливају и храстова стабла, која су, како се вјерује, у Врбасу лежала по више хиљада година. Један такав храст пронађен је 2011. године у кориту Врбаса у Српцу, пречника два метра, запремине око 30 кубних метара.

- Старо корито Врбаса, које пролази кроз србачки крај, једно је од најбогатијих и најочуванијих налазишта храстова у региону. Процјењује се да у води има на десетине капиталних примјерака лужњака који су оборени још у ледено доба, а послије их је прекрила земља, након чега су, за вријеме великих суша, откривени у дубини корита ријека - каже Кошутић.

Храстови

Занимљиво је да у Гламочанима код Српца и данас зубу времена одолијева шест огромних храстова који датирају из 16. вијека. Храстови се налазе на имању браће Милоша и Слободана Гогића и преживјели су голу сјечу за вријеме Аустроугарске само зато што је њихов прадјед око њих направио свињац па се створило велико блато, због којих им се није могло прићи. Највећи досеже висину близу 50 метара и има обим већи од пет метара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.