Српчанин Синиша Алексић Едисоновим стопама осваја Њујорк

Алексић је као научник признат у читавом свијету, јер ради на пројектима са 80 сарадника са свих континената, а говори енглески, њемачки и шпански језик. Тренутно ради на пројекту "Прорачун за локацију дизни за убризгавање флуида у гасну турбину", а колико је цијењен јасно је из чињенице да је постављен за шефа пројектног тима.

Прва знања у струци стекао је у машинско-техничкој школи у Српцу, а звање дипломирани инжењер хемије на смјеру термодинамика стекао је у њемачком граду Карлсруеу са просјечном оцјеном 9,60.

- Послије завршетка студија одмах сам добио понуду да на факултету наставим научно-истраживачки рад у области механике флуида, али сам ипак одлучио да одем у Цирих, гдје сам радио као сарадник свог ментора Питера Комедијана. Када је он добио понуду да настави каријеру у Њујорку, нисам се двоумио и пошао сам за њим, што је била добра одлука - рекао је Алексић.

Успјешни Српчанин је у Њујорку стекао звање доктора примијењене математике, а затим се запослио у Вирџинији, гдје је у једној познатој фирми радио на математичкој симулацији проблема у области термодинамике и флуида. Кључни успон у каријери доживио је прије шест година, када га је ангажовао "Џенерал електрик" да у њиховој филијали у Сан Франциску ради у лабораторији за усавршавање комора за сагоријевање под гасним турбинама.

- Паралелно с тим предајем примијењену математику на универзитетима у Калифорнији и Вирџинији. Срећан сам што радим оно што волим, а нађе се времена и за креативан рад, па сам до сада патентирао два изума. Оба су у примјени и дио зараде припада мени, а дио мојој фирми - истиче Алексић, који је имао привилегију да због пословних обавеза обиђе чак 62 свјетске државе.

Од инжењерског посла може да се оствари пристојна зарада, јер се просјечне плате на годишњем нивоу крећу око 90.000 долара, а много су веће што су већа и научна достигнућа. Велике професионалне обавезе му не дозвољавају много слободног времена, које углавном проводи у Калифорнији. Кад ухвати времена, често борави у свом стану у Арлингтону у Вирџинији, а скокне и до Цириха, гдје је почео његов успјех. Међутим, најљепше моменте доживљава када обиђе родитеље Војка и Миру, који су послије пензионисања у Њемачкој саградили кућу у Српцу.

- Овог љета сам боравио неколико дана у родном крају и просто сам уживао у домаћој кухињи. Иако мој посао захтијева сталну посвећеност, све сам успио обавити од куће, захваљујући модерним технологијама, а опет сам нашао времена да се дружим са породицом и пријатељима. Ту се осјећам као свој на своме - наглашава Алексић, који је дјетињство провео у Ножичком код Српца.

Иако се налази у средњем животном добу, још није ожењен, али је на прагу заснивања породице са једном Аргентинком.

Отац Војко хуманиста

Синишин отац Војко Алексић један је од највећих хуманиста у Српцу. У протеклих 30 година више од 70 пута довезао је помоћ из Њемачке, а нарочито га памте медицинске установе у Бањалуци, Градишци, Дервенти и Српцу и Старом Сланакмену у Србији, јер је испоручио велике количине ортопедских помагала. У протекле три деценије довезао је више од 300 инвалидских колица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.