Српчанин Драган Секулић живи свој глумачки сан у Београду

Дејан Јовичић
Српчанин Драган Секулић живи свој глумачки сан у Београду

СРБАЦ - За сваког младог глумца важно је да на почетку каријере што више ради и непрестано се усавршава, а када постане члан неке позоришне куће то даје одређену сигурност и мотивацију да се лакше носите са будућим изазовима.

Ово су ријечи талентованог Српчанина Драгана Секулића (30) који иза себе има неколико запажених улога у Народном позоришту у Београду.

Секулић који је дипломирао глуму 2018. године на Факултету драмских уметности у Београду, у класи Биљане Машић, већ двије године активно је присутан у једној од највећих установа културе у Србији, која је недавно прославила 155 година постојања, а признање за његов досадашњи рад недавно је стигло у виду сталног радног односа у сектору Драме.

- Од тренутка када сам потписао уговор још нисам потпуно свјестан тога. У мени се мијешају задовољство и радост, али и извјесна доза страха у смислу да оправдам очекивања и да наставим даље да се развијам. Када си млад, немаш ангажман и стално запослење, тешко је доћи до представа тако да је то за мене важан корак за будућност - рекао је Секулић.

За сада има четири представе на репертоару Народног позоришта, а то су: “Године врана” по тексту и у режији Синише Ковачевића, “Магбет” Виљема Шекспира у режији Јагоша Марковића, “Рибарске свађе”, по тексту Карла Голдонија у поставци Ане Томовић и “Наш разред”, по тексту савременог пољског писца Тадеуша Слобођанека и у режији Тање Мандић Ригона са којом су прошле године у Бањалуци освојили награду за најбољу представу, награду публике и награду за најбољег глумца и младу глумицу.

- Прије неколико дана наставили смо рад на новој представи “Мистер долар” Бранислава Нушића, у режији и адаптацији Милоша Лолића и изузетно ми је драго што имам част да радим са њим, јер је он један од наших најбољих редитеља, који живи у Бечу, а ради у региону, Њемачкој и Аустрији, тако да сам пресрећан - рекао је Секулић.

Истиче да је његова прва професионална улога била 2016. године баш у Народном позоришту у Београду, а ријеч је о представи “Електра” по тексту Данила Киша која је адаптација истоимене Софоклеове трагедије.

- То је био мој први сусрет са професионалним позориштем, а ако говоримо о некој улози са почетка каријере која ми је била драга, издвојио бих дипломску представу редитеља Максима Милошевића коју смо постављали у Театру “Вук” на Звездари. Што се тиче наредних активности у овој нашој бранши није могуће нешто планирати на дуже стазе и како Хамлет каже: “Бити спреман, то је све”, тако да се трудим да што спремније дочекам наредне моменте - рекао је Секулић који је до сада наступао на позоришним фестивалима у Москви, Букурешту, Скопљу и другим европским градовима, а неке од њих су и награђиване.

Поред напорних проба које трају и до четири сата дневно успије пронаћи слободног времена које најчешће искористи за музику и спорт.

- Прошле године сам почео да свирам бас гитару, добро ми иде и све више сам залуђен тим инструментом. Свирао сам и раније у средњој школи, али се то изгубило кад сам дошао на факултет. Међутим, када сам добио гитару на поклон све се промијенило. Понекад одем и на фудбал, кошарку и тенис, спортски сам тип, јер сам дуго играо фудбал тако да ћу и за то сигурно увијек наћи времена - каже Секулић.

Признање

Драган Секулић води поријекло из Бардаче код Српца, а на прошлогодишњој академији поводом крсне славе и Дана општине Србац, награђен је Захвалницом општине.

- То ми много значи, јер имам осјећај да људи који ту живе примјећују мој рад. Не могу, нити желим да заборавим одакле сам и надам се да ћу се у будућности одужити својим суграђанима у смислу да понекад одиграм неку представу - рекао је Секулић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана