Сребреница: Вирус "оре" њиве - најмасовнија сјетва од завршетка рата

Срна
Сребреница: Вирус "оре" њиве - најмасовнија сјетва од завршетка рата

СРЕБРЕНИЦА - Овог прољећа, у вријеме епидемије изазване вирусом корона и ванредне ситуације, у сребреничким селима обавља се најмасовнија сјетва након завршетка рата.

У скоро свим селима чује се брујање и виде се трактори и мотокултиватори који ору дуго неорану земљу. Много веће обрадиве површине биће засијане овог прољећа него претходних година, а према ријечима неколико пољопривредника, има више разлога што је до тога дошло.

Један од разлога је свјеже ратно искуство и сјећање на несташицу хране које изазива забринутост и страх да због "рата" са невидљивим непријатељем - вирусом, може наступити криза за храну.

Други разлог су донације сјеменског материјала и други подстицаји за прољећну сјетву.

Затим, људи користе неочекивано слободно вријеме и излазе из кућне изолације на њиве да ураде нешто корисно за себе и породицу, одржавајући тако кондицију, а уједно да обезбиједе здраво поврће и воће за исхрану у наредним мјесецима.

Без обзира о којим разлозима је ријеч, многи су теретану замијенили мотиком и ове године биће засијане знатно веће површине и произведене веће количине здраве хране на сребреничким њивама него претходних сезона.

Многи су из дошли из градова на села да изолацију и неактивност у становима замијене кретањем и радом на својим сеоским имањима и неки су након више деценија паузе почели поново да обрађују своју земљу и сију поврће и саде воће.

Неки су се вратили из иностранства и склонили се у завичај гдје се осјећају најсигурније и почињу да обрађују своја запуштена имања.

У првој фази сјетве сију се кромпир, пасуљ, боранија, краставци, мрква, лук и житарице, а у другој фази ускоро ће почети засађивање расада паприке, парадајза и купуса.

Охрабрује што се на њивама види доста младих који немају никакво пољопривредно искуство и први пут узимају мотику у руке.

Начелник за привреду општине Сребреница Цвијетин Максимовић оцијенио је за Срну да мотив за обимнију сјетву даје и субвенција општине од 50 одсто вриједности купљеног сјеменског материјала и вјештачког ђубрива сваком домаћинству које засије више од два дунума површине на основу достављања фискалног рачуна.

Он је истакао да је тај подстицај лимитиран на максимално 500 КМ по домаћинству.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана