Србачки пензионер вјештим рукама дрвету удахнуо живот

Након сусрета са академским вајаром Остојом Ђурићем, пријатељем из школских дана, открио је склоност ка овој врсти умјетности. Прве скулптуре израдио је још давне 1961. године и стварао је све до прије три године, када је алат окачио о клин.

- Волим пјешачити и том врстом рекреације се бавим пуних 70 година. Шетајући планинама наилазио сам на разне жиле и пањеве, најчешће у коритима ријека, које је природа већ осмислила, а ја сам то мало допунио и створио разне фигуре људи, животиња и других мотива - рекао је Кресојевић.

Највише је радио са боровином, јер је ријеч о дрвету природно премазаном смолом које има дугу трајност, али и са глогом, врбом и јасеном. Посебно је поносан на фигуру “Вучка”, некадашњу маскоту Олимпијских игара у Сарајеву 1984. године, који је у то вријеме био права атракција.

- Мој “Вучко” је био изложен цијело вријеме током Игара у Бановићима, гдје сам провео радни вијек. Многи су долазили са намјером да га откупе, али све сам понуде одбијао. Чак сам му направио партнерку, вучицу, и обоје стоје и данас у љубави на полици моје куће - прича овај пензионер.

Чак 160 фигура данас краси његово породично домаћинство. Остале је подијелио, а највећи број њих заувијек је нестао у ратном вихору који га је задесио у Руднику мрког угља у Бановићима, гдје је готово двије деценије био имовинско-правни референт и шеф набавке.

- Највише фигура сам израдио у том периоду, а по мом сјећању било их је 190. Када се запуцало на све стране, гледао сам само како да извучем живу главу, а скулптуре су остале у стану. Чуо сам да су неке покрадене, а од неких су чак ложили ватру. Једном приликом ми се јавио човјек који је рекао да је сачувао један од мојих радова и понудио се да га врати, али сам му га оставио као поклон - казао је Кресојевић, који је једно вријеме радио и у Геодетској управи у Сарајеву.

Додаје да је имао прилику да их скупо прода, али то није учинио, највише на наговор супруге и кћерке.

- Сви радови који су опстали до данашњег дана подједнако су ми драги и не бих волио да буду уништени. Колекцији сам дао назив “Мој дрвљеник” и размишљам да их једног дана поклоним локалној заједници, уколико се адаптира адекватан галеријски простор, како би остали трајно сачувани - рекао је Кресојевић.

У договору са властима и установама културе у Српцу, планира да одржи изложбу својих радова у склопу прославе крсне славе и дана општине у октобру, што ће бити први пут након готово три деценије.

- Имао сам само једну изложбу у Српцу у Дому културе током рата, а четири пута сам их излагао у Тузли. Доста скулптура сам поклонио, па их данас има на многим континентима, а највише у земљама бивше Југославије. Чак 40 радова је отишло у Шведску, гдје живи моја кћерка. Планирам да израдим фото-албум свих својих фигура и поклоним га Завичајној збирци србачке библиотеке, како би запис о њима остао трајно сачуван - казао је Кресојевић.

Планинарење

Ранко Кресојевић се планинарењем почео бавити још 1952. године након сусрета са једном групом планинара из Сарајева. Љубав према пјешачењу задржала се цијели живот, а постао је и члан Планинарског друштва “Игман” из Сарајева и почасни члан Планинарског савеза БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.