Србачки пензионер Душан Лепир планине осваја и у деветој деценији

Ријетки су његови вршњаци који се могу похвалити таквом физичком кондицијом, јер Душан дневно препјешачи и до десетак километара, а са пријатељима из локалног планинарског друштва “Видета” барем једном мјесечно одлази на планинарске походе на којима пређе и до 25 километара.

Љубав према пјешачењу родила се још у млађим данима, јер је као ловац често одлазио на Мотајицу која је од његове куће удаљена око три километра и која је, како каже, истински рај за планинаре, а с временом је потреба за оваквом врстом рекреације била све израженија.

- Велики сам заљубљеник у природу откад знам за себе и готово свакодневно одлазим у шумовите предјеле Мотајице гдје имам неколико стаза које редовно прелазим, од шест па све до 12 километара. Ништа ме није могло спријечити да идем у шетњу, чак ни лоши временски услови а кад падне киша и тада излазим напоље и прошетам неколико кругова на стази око породичне куће - рекао је Душан.

Иако никада није имао проблема са здрављем, као гром из ведра неба прије седам година дошла је вијест да је оболио од карцинома.

- Нисам имао апсолутно никаквих тегоба осим што сам примијетио да сам смршао и да се брже умарам приликом шетања, па сам на наговор супруге урадио налазе крви који су били катастрофални. На претрагама је установљен карцином дебелог цријева али то ме није поколебало. Мирно сам рекао хирурзима да ураде све што је потребно јер је моја жеља за животом била јача од свега. Операција је прошла успјешно, а сви прегледи које сам обавио до сада показали су да више нема трагова болести - рекао је Душан.

Након свега неколико мјесеци вратио се пјешачењу, а физичку форму је довео у беспријекорно стање. Укључио се у планинарске акције широм Републике Српске, гдје је у посљедњих неколико година проглашаван за најстаријег активног планинара, а успио је прећи неколико захтјевних стаза, од којих је најдужа била управо на Мотајици гдје је за један дан прешао 32 километра.

Како каже, и поред тешке болести тијело га није издало, а младалачки дух га увијек држи ведрим и расположеним.

- Прешао сам многе тешке стазе, од којих посебно издвајам ону на планини Маглић на којој су многи одустајали или доживљавали повреде, а сваки пут сам је успио завршити без већих проблема. Са поносом истичем и марш “Стазом егзодуса” од Тумара до Стога, гдје сам такође редован учесник на стази дугој 22 километра са већим успонима и овај поход у мени буди посебне емоције због страдања великог броја Српчана на Возући - рекао је Душан, који се након операције почео бавити и бициклизмом и сваке године на србачкој бициклијади пређе и до 50 километара, чак и на брдско-планинским путевима.

Тајну доброг здравља не крије и истиче да је на савјет једног љекара свакодневно у своју исхрану увео ситно исјецкани бијели лук кога конзумира ујутру као први оброк, помијешаног са врхњем и сиром или јогуртом.

- Такође, у првом оброку редовно конзумирам ђумбир и куркуму у праху а прије свега попијем топлу воду у којој се налазе цимет, јабуково сирће, куркума, мед и лимун.

Мислим да је то допринијело опоравку након тешке и ризичне операције и довело до тога да се данас осјећам препорођено - истиче Душан.

Таленти

Душан Лепир је међу својим суграђанима познат као вјешт мајстор у изради дрвених скулптура којих је до сада израдио више од 500, а једна од најрепрезентативнијих јесте фигура Новака Ђоковића висине преко два метра. Већ 47 година се бави ловом и у породичној кући је адаптирао “ловчев музеј” у којем се налази његов аутопортрет од дрвета у природној величини. Такође је и страствени енигмата и до сада је израдио око 500 ребуса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.