Србачки пчелари са стрепњом дочекују прољећну пашу

Предсједник србачког удружења “Кошница” Ранко Мачинковић каже да су са неизвјесношћу обавили припреме за прољећну пашу јер су посљедње двије године биле међу најгорима откако се бави пчеларством.

- Стање у мом пчелињаку је никад лошије. Имао сам огромна угинућа током претходне зиме и морао сам набавити нове пчелиње заједнице како бих достигао прошлогодишњи број, а слично је било и претпрошле године - рекао је Мачинковић.

Он истиче да нема адекватног објашњења за овакву појаву, која се десила и код других пчелара, не само у Српцу већ и у другим општинама и градовима Републике Српске.

- Претпостављам да су лоши временски услови, прије свега мразеви, а затим и људски фактор утицали на овакво стање, али није искључено да се појавио неки нови вирус кога још нисмо препознали. Контактирао сам стручњаке да покушамо утврдити разлоге, али немамо референтну лабораторију за ове намјене - каже Мачинковић.

Сматра да до пропадања пчелињих заједница долази и због све чешћег третирања пољопривредног земљишта пестицидима јер је довољно да пчела унесе једну милимикронску капљицу да зарази читаво легло, због чега их планира пребацити на локације гдје има мање пољопривредних активности, нарочито ратарске производње.

- Проблеме нам прави и наметник вароа који је све отпорнији према средствима која се употребљавају за његово уништавање. Посљедње третирање против варое имали смо у децембру а прво наредно тек у јулу, тако да морамо пронаћи начин да примијенимо и друга ефикасна средства у периоду медобрања које је пред нама - истакао је Мачинковић.

Жељко Игњатић, један од највећих србачких пчелара са више од 200 кошница, са већим оптимизмом ишчекује предстојећу пашу јер је хладније вријеме с првим данима прољећа пролонгирало цвјетање багрема.

- Свим пчеларима је багремова паша једна од најважнијих у години и нама је у интересу да што касније процвјета како би нас обишли мразеви. Прошле године су приноси багремовог и других врста меда били испод свих очекивања. У нормалним годинама имам и до 20 килограма по кошници а прошле године свега пет. У години великих поплава 2014. године, када је киша падала узастопно чак 28 дана, ситуација је била још гора јер је принос био три килограма по кошници - каже Игњатић.

Његова породица се већ 25 година бави пчеларством и ово им је основни извор прихода, али у посљедње вријеме имају све мање меда на залихама, што се и те како осјети на приходовној страни.

- Када имате велики број кошница, чак и у лошој години, захваљујући залихама, имате довољно меда да обезбиједите егзистенцију својој породици. Међутим, успио сам направити залихе само у 2018. години али сам их потрошио већ наредне године. Иначе је пракса да на пет добрих дође једна лоша година, а сада смо имали заредом двије лоше - истиче Игњатић.

Додаје су губици на његова четири пчелињака прошле године износили 45 одсто, од чега је најтеже страдао пчелињак у Ћукалима гдје је угинуло чак 90 одсто пчела.

- Уз све мјере које примјењујем изгуби се сваке године у просјеку око десет одсто друштава, али овакви губици се не памте. Све пчелињаке сам третирао истим средствима, а један је страдао више од другог. Нешто се очигледно дешава са чим се раније нисмо сусретали и мислим да научна заједница треба дати одговор на то питање - сматра Игњатић.

Бесплатна чланарина

Удружење пчелара из Српца броји око 30 чланова са око 2.000 пчелињих заједница, од чега 16 њих има више од 50 друштава. Управни одбор удружења донио је одлуку да ослободи плаћања чланарине за ову годину пчеларе који имају до 50 кошница.

Ранко Мачинковић рекао је да су добили најаве из ресорног министарства и Општинске управе да ће добити додатну новчану подршку за превазилажење актуелног стања. Он истиче да је његова жеља да се од надлежних институција обезбиједе средства за десет до 20 младих људи на селу како би им се набавило по 50 пчелињих друштава јер се у нормалним околностима, од овог посла, може солидно живјети. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.