СПКД "Просвјета" Бијељина: Косовска легенда се историзовала у пут опстанка и трајања Срба
БИЈЕЉИНА - У сурет Видовдану Градски одбор Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" у Бијељини упозорио је да нема довољно бриге о јединственом интересу свеукупног српства у данашње вријеме пуно горчине, мржње и суровости.
"Ратови, сеобе, разарања, сиромаштво и многе друге пошасти, не треба изузети ни овогодишњу пандемију вируса, све нас то опомиње да су солидарност и брига о човјеку најважнији", наводи се у тексту објављеном умјесто традиционалне свечане академије поводом Видовдана, која неће бити одржана због епидемиолошке ситуације.
Чланови бијељинске "Просвјете" истичу да косовска легенда није обична прича јер је народ у њу, поред измишљених појединости, неисторијских ликова и митских примјеса, уграђивао своја надања и схватања, етичке назоре, ослободилачке тежње и истинске догађаје из свакодневног живота.
"Заснована на истинском језгру, стварном догађају и личностима, у вишевјековном развоју, стицала је своју историју и своју изворну вриједност, попримала обиљежја дуге посткосовске стварности и историзовала се", наводи се у тексту.
Истичући да су Косово и Видовдан вјечно актуелни, да су постали српском опсесијом, "Просвјета" поручује да зато слава Видовдана није слава српског пораза, него дан туге и поноса, смрти и васкрсења, опомена да се народ посвети себи и његовању сопственога духа.
"Косово је биће српско, душа народна, оно је подједнако историја и сјећање, рана непреболна, али највише од свега, живо осјећање и мисаона клица свијести, савјести и самопоштовања. Отуда је изворна вриједност Косовске легенде важна за догађаје о којима говори, а још више за сва будућа времена, јер је способна да својом мишљу истканом врхунским принципима живота буде покретачка снага у безнађу и клица наде зарад опстанка", закључује се у тексту.
Јесмо ли достојни чувари видовданског завјета, питају чланови бијељинске "Просвјете", имамо ли самосвијест коју су имали Доситеј, Марко Миљанов, Никола Петровић, Јован Дучић, Алекса Шантић, Петар Кочић, Симо Матавуљ, НЈегош и Вук, Бранко и Змај, Пупин и Тесла, који нису живјели у исто вријеме, ни у истој држави, али су били дубоко свјесни свог српског бића и истовремено припадници културног човјечанства, свјесни да постоји јединствен српски народ, јединствена српска култура.
"Та свијест нам је данас потребнија него икад", оцјељује се у тексту и додаје да и данас има свијетлих примјера, појединаца, духовника, научника, књижевника, спортиста, попут Новака Ђоковића, који је врхунски у тенису и хуманиста који у смутним временима велике хајке на Србе показује како се воли свој народ и како се брани оно најбоље у њему.
За Ђоковића се каже да се показао на дјелу, као најбољи амбасадор Срба у свијету.
"Али то није довољно, јер је много Срба који су пристали на самозаборав, самопорицање до самоуништења", упозоравају из "Просвјете".
У тексту се наводи да је о томе писао угледни професор Мило Ломпар у књизи "Дух самопорицања", те да је истакнути професор београдског Универзитета и универзитета у Стразбуру, Нансију и Сорбони Драган Недељковић остао до краја живота забринут за судбину Срба који никако да науче лекцију из историје - да је највећи непријатељ онај у нама, у нашем нејединству, јер ако смо на Косову били покорени и понижени, нисмо били поражени духовно и морално.
"У запаженим бесједама разним поводима, свакако и поводом Видовдана, у многим српским светињама, позивао је Србе на отрежњење и његовање језика узајамног разумијевања и љубави, језика културе, знајући да је у култури наше спасење. Култура је сигурно спасоносни пут опстанка и трајања, јер поуздано утемељује суштинске вриједности живота", цитиран је Недељковић.
Бијељинска "Просвјета" оцјењује да је српском народу потребна духовна обнова и подсјећа да су преци у великим сеобама, предвођени својим патријарсима, понијели са собом своје светиње - мошти косовског великомученика Лазара и светих краљева српских, а у себи јаку вјеру, свијест ко су и шта су, као и неодољиву жељу за васкрсом државе српске.
"То осјећање немају наши савременици. Стога је важно, како поручује професор Недељковић, да данас Срби одреде сопствено духовно стање, да дефинишу српску националну свијест, отклоне хаос и створе ред у себи", напомиње се у тексту.
Како се наводи, и данас је тешко, српском народу је потребан преображај, који није на видику.
"Српски народ се не може такмичити са другим јер је слабији и сиромашнији, али ће опстати ако потражи спас у својој култури и вјери. Посљедњи је тренутак да се вратимо себи", оцјењују из бијељинске "Просвјете".
Цитирајући Недељковића, који каже да "српски човек јесте издржао, али се и похабао, губећи многе врлине, а тиме и високи морал", у тексту се истиче да је српски народ на Косову претрпио пораз, али од њега створио побједу.
"Видовдан је празник побједе над злим снагама у себи", оцјељује се у тексту, уз цитат јеромонаха Илариона који пише да је Видовдан празник радосне наде, сигурног, трпељивог и молитвеног сутра, ведар поглед из вјечне будућности у невеселу садашњост.
"Наши стари су својим искуством исковали пословицу коју је Вук записао - жГде је слога, ту је и Божји благословж. Нека и нама, данас и увијек, то служи за наук. Спасење је у култури јер је она ризница искустава, у њој су морални путокази и принцип јединства. Она је наш идентитет и, истовремено, наша спона са Европом", истиче се у тексту Градског одбора "Просвјете" у Бијељини уочи Видовдана.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
