Снежана Ружичић, начелница општине Језеро: Писмо НАСА одшкринуло врата за велике пројекте
Језеро - Писмом из Америчке свемирске агенције (НАСА) потврђено је да је кратер на Марсу назван по општини Језеро и сматрам да су нам тиме одшкринута врата за неку будућу сарадњу и реализацију значајних пројеката.
Истакла је ово у интервјуу за “Глас Српске” начелница Језера Снежана Ружичић и нагласила да је долазак амбасадора САД Ерика Нелсона, који је донио писмо НАСА, веома значајан за ову малу, неразвијену општину.
- Писмо које је стигло директно из НАСА побило је све спекулације да се назив односи на језеро, као географски појам, а не на назив наше општине - истакла је Ружичићева.
Глас: Кратер Језеро на Марсу биће локација идуће велике мисије НАСА. Шта ће то значити за Вашу општину?
Ружичић: Низом активности у Језеру испратићемо тај велики догађај. Ово је први пут да кратер на Марсу носи назив по неком мјесту са ових простора, а то је веома добра промоција једне мале општине. НАСА има сегмент који се бави екологијом и ту видим простор за сарадњу. Можда у будућности у нашем Језеру организујемо научнотехнолошки центар, у којем би се студенти бавили истраживањима.
Глас: Много улажете у екологију, а са општином Јајце реализовали сте пројекат “Побољшање животне средине у регији Пливе”. Јесу ли у плану још неки слични пројекти?
Ружичић: Кроз тај пројекат набављена су 32 контејнера за Језеро и Јајце. Са реализацијом другог пројекта настављамо ту причу, а ријеч је о набавци два рафтинг чамца, који ће се користити за сакупљање површинског отпада на Пливи. Осим тога, биће доступни и за промоцију туристичких потенцијала овог краја. Очекујем да би до краја фебруара идуће године све требало да буде завршено.
Глас: Из свега о чему причате закључује се да многе пројекте реализујете у сарадњи са сусједним општинама?
Ружичић: Са општином Јајце смо предложили Амбасади САД у БиХ и Савјету Европе да направимо туристички комплекс између наше двије општине, које би повезивали дрвени прелази. Надам се да ћемо успјети у томе. Планирамо да бициклистичку стазу која повезује Јајце, Језеро и Шипово појачамо инфраструктуром, јер већ десет година организујемо “Бициклијаду”.
Глас: Почетком мјесеца посјетила вас је делегација из Чешке, о каквој сарадњи је ријеч?
Ружичић: Са представницима организације “Пипл ин нид” из Чешке, која уско сарађује са чешком развојном агенцијом, радимо на припреми техничке документације за изградњу погона извора обновљиве енергије на подручју наше општине. Тренутно радимо елаборат о изворима обновљиве енергије у Језеру, а уколико добијемо финансијску подршку, направили бисмо јавно предузеће кроз које бисмо помогли социјалним категоријама становништва и вишечланим породицама.
Глас: Немогуће је не примијетити да су млади људи и опстанак породица у Језеру у фокусу Вашег рада. Кроз пројекат за опоравак од поплава збринули сте четири домаћинства која су била поплављена 2014. године, на који начин обезбјеђујете новац за све то?
Ружичић: Наш буџет не прелази 600.000 КМ, а ставка капитална улагања износи свега око 10.000 марака. Међутим, у протекле двије и по године инвестиције су премашиле 2,5 милиона марака. Пишемо пројекте и на тај начин повлачимо доста новца из разних фондова. Реализовали смо пројекат економског оснаживања четири поплављена домаћинства. Трудимо се да вишечланим породицама обезбиједимо услове да остају у Језеру и на тај начин опстаће и наша школа.
Глас: Цијела Српска се бори са негативним природним прираштајем, каква је ситуација у Језеру?
Ружичић: Од 2014. у Језеру је рођено 62 дјеце, а 2016. године Језеро је уз Бањалуку била једина општина која је имала позитиван природни прираштај. Само у овој години до сада је рођено шесторо малишана.
Глас: Од чега живе становници Језера?
Ружичић: Дрвопрерађивачка индустрија је најзаступљенија у нашој општини, а осим тога ту су самосталне угоститељске и трговачке радње и рибогојилиште којим газдује Рибњак “Јањ”, а које је једно од три највећа рибогојилишта калифорнијске пастрмке у Европи. Према евиденцији бироа за запошљавање укупан број запослених је 268, док се на евиденцији незапослених воде 372 становника. Тренутно у општини имамо четири приправника и тражимо могућности да им обезбиједимо запослење. Свим високообразованим људима из Језера обезбјеђујемо да бар приправнички стаж одраде у општини.
Глас: У чему видите највећи развојни потенцијал Језера?
Ружичић: Сигурна сам да у туризму имамо велику развојну шансу, посебно након ове приче са НАСА. Узгој рибе такође може бити подигнут на виши ниво, да се организује и прерада рибе у Језеру. Влади РС сам изнијела проблем који се тиче лоше спроведене приватизације од стране компаније “Душанић”, због чега је индустријска зона недоступна улагачима.
Глас: Шта бисте издвојили као највећи проблем у општини?
Ружичић: Социјални проблеми и релативно велика незапосленост су највећи проблеми са којима се суочавамо.
Планска документација
Глас: Који су планови општине за идући период?
Ружичић: Завршавамо школску спортску салу, асфалтирање два пута од по два километра, као и мост на ријеци Пливи. То су веома важни инфраструктурни пројекти који ће допринијети развоју општине. Са Министарством за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС радићемо на изради планске документације за Језеро.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
