Снежана Марковић град замијенила за село: Миран живот на малом имању код Сокоца

На малом простору створили су праву идилу. Снежана се прије 14 година удала за Младена и одлучила доћи живјети на село. До тада се није бавила пољопривредом и сточарством, али временом је научила тај посао и ужива у њему.

Данас има своју малу фарму животиња, а како је казала, мир на селу не би замијенила за град и буку.

“Када сам се удала дошла сам на село да живим. Село је од града удаљено неких седам, осам километара, али је промјена у начину живота. Поготово за мене јер прије брака нисам посјећивала село, а нисам имала и баш пуно сусрета са животињама”, испричала је Снежана.

Када је дошла на село, пољопривредом и сточарством су се бавили свекар и свекрва. Међутим, након њихове смрти, посао је пао на Снежану и Младена.

“Младенова мајка и отац су имали нешто стоке, али су то они радили. Нама су то више били као неки љубимци, дјеца и ја смо их знали мало помазити, и то је то. Међутим, када су преминули, ми смо наставили с тим послом. У посљедње четири године почели смо и да проширујемо посао. Сада се фактички тиме бавимо и од тога живимо”, истакла је Снежана.

На фарми је седам музних крава, тридесетак оваца, а како је сезона јагњења, стадо ће расти. Ту су и кокошке, пси, мачке...

“Ово је као и сваки посао, некада је тешко, а некад није. Међутим, када се добро организујеш, онда и стижеш све. Али, има тешких тренутака. То су жива бића и мораш стално да се бринеш о њима, да их обиђеш, храниш...”, појаснила је Снежана.

Посао никада не стаје, током сваког годишњег доба има посла. Љети се прикупља храна, а зими се троши.

“Константно има посла, али не бих мијењала живот на селу за онај у граду. Како пролазе године, тако сам се и навикла на овај живот. У граду имам стан и идем тамо, али више није то то. Село сам више завољела. Волим природу и животиње. Неки кажу да је овдје самоћа, али то је уствари мир. Организујеш своје вријеме, животни простор”, казала је Снежана.

Поручила је да се од посла на селу може живјети.

“Више рада доноси и више пара. Може се живјети од овога. Можда бих се могла бавити и неким другим послом, али ово не бих могла напустити”, поручила је Снежана.

Жеља овог брачног пара је да прошире објекте и капацитете стоке. Послове на имању лако су расподијелили, оне теже физичке обавља Младен, а Снежана се више брине око хигијене млијека, исхране јањади и телади на флашицу.

Међутим, као и свака жена и мајка, обавеза има и око куће и дјеце који су школарци, али уз добру организацију све стижу.

“Супруг устаје раније, он је више за физичке послове, чишћење простора, а након тога се и ја укључујем. Устајем око седам ујутро. Када увече обавимо све послове, онда долази вријеме за нас - излазак до града или кућна варијанта”, рекла је ова млада и насмијана жена.

Снежана је једна од жена које су дио пројекта “Жене покретачице развоја пољопривреде и руралних средина”, који има за циљ оснаживање жена у руралним срединама.

Заједнички пројект UN Women БиХ и Организације за храну и пољопривреду УН-а (ФАО), који финансира Шведска, има за циљ да отклони структуралне баријере с којима се суочавају жене у руралним подручјима кроз увођење технологија које би уштедјеле вријеме и олакшале њихов рад, као и да представи иновативне изворе финансирања. Кроз оспособљавање жена у руралним подручјима да се боље носе са специфичним изазовима пословања у пољопривреди, пројект ће унаприједити стандарде живота, као и социоекономски положај породица у руралним срединама.

Анела Лемеш, координаторица програма за економско оснаживање жена – UN Women , казала је да је пројекат “Жене покретачице развоја пољопривреде и руралних средина” покренут након података с терена да у БиХ више од 50 посто становништва чине жене, а од тога само око 36 посто жена је запослено више од 15 година.

“Исто тако, 43 посто процента територије БиХ окарактеризовано је као пољопривредно земљиште. Имајући у виду све ове податке, било нам је логично да је потребан пројекат уз помоћ којег бисмо ојачали снагу жена у пољопривреди у руралним срединама у БиХ. Пројекат је покренут 2023. године. Крајњи циљ је отклањање баријера са којима се суочавају жене подузетнице на селу приликом покретања својих бизниса на селу. Крајњи циљ је отклањање баријера које се највећим дијелом фокусирају на финансијске препреке, приступу грант средствима, програмима кредитирања”, појаснила је Лемеш.

Пројекат су пилотирали у шест заједница - три у бх. ентитету Федерацији БиХе и три у бх. ентитету Република Српска. У реализацију пројекта не би могли кренути без подршке Амбасаде Шведске која је препознала потенцијал руралног развоја подузетница у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.