Снежан Обрадовић из Рогатице вратио се омиљеном спорту: На атлетској стази послије седам година

Снежан, чије су омиљене дисциплине средње пруге, посебно трке на 600 до 2.000 метара, спортом се бави од малих ногу. У атлетској секцији основне школе и касније Средњошколског центра у Рогатици, које су биле окосница тада успјешног Атлетског клуба “Младост”, који је водио тренер Раде Капор, важио је као велики таленат од кога се пуно очекивало.

На тај период подсјећају га бројне дипломе, пехари и исјечци из новина о његовом запаженом учешћу на различитим такмичењима. Предност ипак даје, прича ових дана Снежан, учешћу на гран при кросевима Радио Београда, који су одржани од 1998. до 2002. године у Сремској Митровици.

- На овом такмичењу 1998. била је моја прва међународна званична трка. Као пионир трчао сам на 600 метара и освојио прво мјесто. Већ наредне године трчао сам на 800 метара и поново освојио прво мјесто. У свом узрасту прва мјеста освајао сам и на наредна три кроса Радио Београда и са сваког доносио углавном златне медаље - прича Снежан, коме је у драгом сјећању остао и крос листа “Политика”, гдје је 1999. као куриозитет остало забиљежено да су сва три прва мјеста освојили Рогатичани.

У Србији је трчао и на доста других такмичења, а бројна су његова учешћа и у Српској. У својој категорији побједник је трке “Приједор” 2000 и 2001, а његове витрине красе пехари и дипломе за учешће на тркама у Власеници, Требињу, Сокоцу, Теслићу, његовој Рогатици и другим мјестима.

И све тако, казује Снежан, ишло је до пред крај 2001. године, када је Атлетски клуб “Младост” и Рогатицу напустио и на Пале отишао Раде Капор.

- Једно вријеме био сам “слободан стрелац”, а онда је са мном почео радити тренер Горан Јешић и били смо у неку руку испостава Атлетског клуба Пале и Капора. У то вријеме активно сам се бавио атлетиком и био репрезентативац Републике Српске и БиХ. Из тог периода остало ми је у сјећању учешће на Балканском првенству у Београду и Европском у Истанбулу 2009. године - присјећа се Снежан. Онда долази вишегодишња пауза у којој се Снежан није званично такмичио, али је марљиво користио вријеме и свакодневно тренирао на стазама Спортско-рекреативног центра у Рогатици. Стечену снагу 2018. и 2019. искористио је да отрчи маратон Рогатица - манастир Острог, чија дужина је око 210 километара. Да би, како каже, убио “црва” у себи ових дана учествовао је у трци “Термаг челенџ рејс” на Јахорини. У конкуренцији око 220 такмичара трчао је на стази дугој 23 километра. И поред прилично тешких услова због ситне кише, ниске температуре и клизаве стазе, освојио је прво мјесто.

- Како је ово мени била званична трка послије скоро седам година и прва овог типа ја сам више него задовољан. Ипак, с обзиром на године и искуство жеља ми је да се опробам у тренерским водама. Циљ ми је афирмација атлетике и здравог живота омладине у нашој општини. Пошто сам као економски техничар незапослен и немам никаквог извора прихода, очекујем подршку Центра за културу и спорт, али и начелника општине Милорада Јагодића, који ме је у границама могућности подржавао и на оба трчања до манастира Острог и сада на трци “Термаг”, на чему сам му захвалан - каже Обрадовић.

Рекорди

Снежан Обрадовић се са радошћу сјећа и трке око Савског језера у Београду, која је одржана 22. новембра 1999. у знак сјећања на Душка Радовића.

- У конкуренцији пионира до 11 година освојио сам прво мјесто претрчавши седам километара за 28,20 минута. Био је то рекорд трке, који није био оборен до прије три године. Да ли се од тада нешто промијенило не знам - поносно прича Снежан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.