Сликари враћају роде на Бардачу
Србац - Сликари су увијек на страни умјетности, а умјетност је на страни живота којег нема без ватре, земље, ваздуха и воде, што појединци нису схватили већ су исушили мочваре и уништили љепоте којима смо се деценијама дивили.
Ријечи су то умјетничког руководиоца ликовно-еколошке колоније у Бардачи код Српца Александра - Саше Грандића. Он је на изложби поводом затварања бардачке колоније истакао да су умјетници својим дјелима настојали да искажу бунт против уништавања овог природног резервата.
- Иако су језера практично нестала, а птице отјеране, умјетници су нам својим радовима вратили наду да се овај еколошки комплекс једног дана може вратити у првобитно стање - нагласио је Грандић.
У раду једне од најстаријих колонија, која је почела 24. јуна, учествовало је 12 академских сликара из Србије, РС и ФБиХ. Они су насликали 47 радова, од којих ће највреднији ући у фундус колоније који броји 600 слика.
- Исушена језера нам нису могла бити инспирација, већ биљни и животињски свијет који је нестанком мочвара такође угрожен. Овдје сам први пут и веома сам погођена оваквим немаром према природи - рекла је академска сликарка Бојана Бан из Београда.
На завршној манифестацији приказан је и документарни филм Центра за заштиту животне средине из Бањалуке који је описао ретроспективу уништавања Бардаче. Представник Центра Виктор Бијелић рекао је да већ 17 година траје њихова борба за проглашење Бардаче заштићеним подручјем, што није учињено до данашњег дана.
- Још 1968. Бардача је проглашена природним резерватом, али није било слуха да се стави под заштиту. Направили смо помаке 2007. када је стављена на Рамсарску листу мочварних подручја од међународног значаја, али то није спријечило њену нелегалну приватизацију због чега су из економских интереса језера исушена, а њиховом мјесту засађен кукуруз. Нисмо успјели, али нисмо ни одустали. Ревитализација Бардаче је могућа и ако се врате воде, вратиће се и роде - истакао је Бијелић.
Школа сликања
У оквиру бардачке колоније дјеловала је школа сликања у којој је учествовао рекордан број од 13 талентованих ученика из Бањалуке, Лакташа и Српца са којима је радио академски сликар Ђорђе Секулић из Београда.
Помоћник министра просвјете и културе РС Тања Ђаковић, рекла је да је школа сликања један од најважнијих аспеката бардачке колоније, која је међу најстаријим на овим просторима, јер траје без прекида од 1984. године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
