Сјећање на Јевреје у Власеници, ријечју и музиком
Власеница - Власенички гимназијалци вечерас су у Народној библиотеци у Власеници приредили вече јеврејеске културе, у оквиру којег су представили, ријечју и музиком, дио културног насљеђа народа који је некада живио у том граду.
Професор Драган Илић новинарима је изјавио да је циљ власеничких средњошколаца био да освијетле дио историје тог града и улогу јеврејске заједнице у томе.
"Некада је у Власеници било десетак породица са 60 чланова и тако је било све до Другог свјетског рата. Сви су страдали у једном дану. Вечерас смо представили дио културе јеврејског народа, музику, поезију, прозу, традицију и празнике", рекао је Илић.
Савјетник за културу и религију Јеврејске заједнице БиХ Ели Таубер новинарима је рекао је да подржава напоре који се у Власеници улажу на заштити и обнови културног насљеђа Јевреја.
"Импонује ми да постоје млади људи који су спремни да истражују и пишу о Јеврејима, којих нажалост нема више у Власеници", рекао је Таубер.
Покољ над власеничким Јеврејима, углавном припадника породице Алтарац, починиле су хорде Јуре Францетића - "Црне легије", у прољеће 1941. године.
Масакр на локацији поред магистралног пута Власеница- Хан Пијесак, успио је да избјегне, бијегом из сабирног центра ноћ раније, једино извјесни Лезо Алтарац, који је послије рата свједочио о стравичној судбини власеничких Јевреја.
Алтарац је свједочио да су људи убијани на најсвирепији начин, а потом бачени у добоке вртаче, које се и данас налазе на тој локацији.
Тек осамдесетих година прошлог вијека, захваљујући јеврејским исељеницима у Америци, почела је да се разоткрива истина о масакру, а први споменик скромних димензија, који означава мјесто страдања, подигнут је 2011. године.
Подигла га је Флори Јагода, један од ријетких потомака власеничких Јевреја.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
