Сенка Окиљевић из Рогатице жртвовала посао учитељице да би се бринула о седморо дјеце: Мајчинство изнад каријере
РОГАТИЦА - То што може мајка не може нико, а доказ за то је Сенка Окиљевић из Рогатице, која је жртвовала посао учитељице како би се посветила мајчинству и подизању својих седморо дјеце.
Сенка сматра да је њена одлука да, након двије деценије рада са малишанима, напусти учионицу била исправна, а то потврђују и њена дјеца, од којих се већ петоро иселило из родитељског дома и савило своја гнијезда. Задовољна бака већ има 13-оро унучади и очекује да на томе неће остати. Сенка, поријеклом из Слапа код Даниловграда у Црној Гори, са индексом Педагошке академије у Никшићу, жељна што бржег исказивања на просвјетном плану, обрела се пред крај 1970. у Рогатици и добила посао учитељице у школи у Шљедовићима, подручно одјељење Покривеник.
Из љубави која је трајала још из средњошколских дана убрзо се, у 23. години, удала за колегу, наставника српског језика и Херцеговца из околине Гацка Љубомира Окиљевића.
- Пошто је мој изабраник био наставник у централној школи, већ наредне школске године и ја сам прешла у ту школу и ту смо остали до 1984, када смо прешли у Рогатицу, у нашу кућу, коју смо одричући се и од залогаја били већ направили, и основну школу која је тада носила име народног хероја Рагиба Џинде. Добила сам једно од осам одјељења првог разреда са 30 ученика, а било их је и са 40, што је у садашњим условима за не повјеровати - присјећа се Сенка.
Прво дијете, кћерку Сузану, добили су јануара 1973, а онда долази Маријана '74, Сања '77, Предраг '79. и Миодраг '81. и на крају, у ратном вихору, октобра 1993. долазе близанци Немања и Стефан.
Рат, као и многе друге породице, и Окиљевићи су провели у избјеглиштву. Највише у Гацку. Кући у Рогатицу глава породице Љубомир вратио се одмах послије потписивања Дејтонског споразума, а Сенка са дјецом дошла је тек 2000-е. Можда би још који мјесец или годину боравили у Гацку, наравно у туђој кући, али су близанци Немања и Стефан требали да пођу у први разред основне школе. Окиљевићи су у Рогатици ушли у своју прилично девастирану кућу. Тада у општини није било ни говора о отварању вртића и то је био разлог, наглашава Сенка, што није ни покушала да потражи враћање на посао учитељице, иако је у овдашњој основној школи било мјеста.
- Остала сам да чувам и подижем дјецу. Ћерке су се временом поудале и синови оженили. Кад се сви саберу и дођу да обиђу баку и дједа, једва стану у не баш малу кућу - прича ова пожртвована жена, додајући да је то највећа радост.
Чим је стекла први услов, са 21 годину пензијског стажа, Сенка је остварила право на пензију, која након посљедњег повећања износи 368 марака. Пензионер је и њен супруг Љубо и са његовом пензијом, бившег просвјетног радника, Окиљевићи мјесечно у кућу добију око 1.000 марака. Распоређује их, на њој само знан начин, Сенка, којој највише “извуку” мезимци Немања и Стефан, кошаркаши КК Рогатица. Немања је ових дана проглашен за најбољег спортисту општине у 2021. години. Ту је мајка да скува, опере, осуши, испегла. Захваљујући начелнику Рогатице Милораду Јагодићу ових дана добили су и стални посао.
Удружење
Оно што је занимљиво, Сенка Окиљевић као мајка седморо дјеце само зна да у општини постоји Удружење породица са четворо и више дјеце. Њу никад нико није контактирао у вези с тим, а сумња да ће икад бити усвојен закон да мајке са више дјеце почну добијати некакву новчану накнаду.
- И не мора. Нека су моја дјеца здрава и жива, а ја и мој Љубо, као и увијек у животу, некако ћемо “крпити” са овим што имамо, а имамо доста, хвала Богу и људима - рече поносно Сенка Окиљевић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
