Петер Микелић (75) из Торонта први пут у очевом родном мјесту

Петер је испричао да је све до скоро о свом поријеклу знао мало, поготово кад је у питању очева страна.

- Осјећања су ми помијешана и треба времена да се све сабере, али сам срећан - рекао је Петер.

Његов отац Михајло завршетак Другог свјетског рата дочекао је у Њемачкој гдје је у избјегличком кампу упознао Петерову мајку Елизабету која је са родитељима и братом избјегла из војвођанског мјеста Жабаљ.

Он је навео да су се родитељи вјенчали 1946. године, те да се он родио 1947. године, а да му је мајка умрла три дана након његовог рођење. Његов отац Михајло са жениним родитељима је остао око годину дана у Њемачкој, а након тога се вратио у Церовицу, одакле је са братом емигрирао за Аустралију.

Петер је са дједом и баком 1948. године отишао за Канаду, у град Бурлингтон гдје је и одрастао.

Каже да је његов отац тражио да Петер дође да живи с њим у Аустралији, али да то бака није дозволила. Контакт са оцем није имао све док већ није завршио академско теолошко образовање, а тада је имао око 30 година. Отац га је први пут посјетио 1979. године и од тада су били у контакту. Петер је код оца први пут отишао 1992. године.

Михајло је умро 2005. године, а све што је Петер о његовом поријеклу до тада знао јесте да је Србин из БиХ. Он је рекао да ни отац, као ни дјед и бака нису жељели да говоре о прошлости јер им је било болно.

Петер има троје дјеце, пензионисан је, али и даље ради неколико сати седмично. Он и супруга Шери често путују. Тако су одлучили да посјете и Србију, те су посредством веб сајта путничке агенције ступили у контакт са Снежаном Булатовић која је туристички водич, али прикупља и податке о неколико генерација људи да би их спојила са рођацима.

- Мој отац живи у другачијем свијету. Сад сам дошао овдје и овдје је другачије. Волимо да путујемо и упознајемо свијет, али ово путовање је ипак другачије, посебно. Надам се да ћу доћи поново и да ће моји рођаци доћи нама у посјету у Торонто - рекао је Петер.

Шери је истакла да су, захваљујући Снежани, сазнали податке о Петеровим коријенима.

- Путем мејла смо ступили у контакт са Снежаном у октобру. Знали смо име Петеровог оца, датум кад је рођен и да се мјесто зове Церовица. Требало јој је неколико мјесеци јер има више насеља која се зову Церовица - испричала је она.

Она је истакла да је саосјећала са својим супругом јер је тако мало знао о свом поријеклу.

- Одлучили смо да 2023. година буде та кад ћемо доћи у Србију и након што смо добили податке о Петеровом оцу и у његово родно мјесто. До сада смо знали мало, а ево сад смо у кући Микелића, са људима који се презивају Микелић - рекла је Шери.

У јануару су ступили у контакт са породицом Микелић, Љубаном који је унук Младена, једног од шесторице Михајлове браће.

Породица Микелић у Церовци је са одушевљењем прихватила да угости рођаке и да им пружи прилику да упознају овај крај. Петер и Шери су, прије доласка у Републику Српску, посјетили и родно мјесто Петерове мајке, а у петак су стигли у Нови Град гдје су боравили током викенда.

- Кад смо ступили у контакт и схватили о коме је ријеч, са одушевљењем смо прихватили да угостимо. Они су имали идеју да дођу на неколико сати, што смо категорично одбили и понудили да то буде више, да се упознамо - прича њихов домаћин Љубан.

Он је рекао да је госте са сином сачекао у Бањалуци, на аеродрому, те да су рођака препознали одмах.

- Угостили смо их најбоље што смо могли, ја и цијела моја породица. Ово ће нам остати у посебном сјећању - казао је Љубан.

Љубан је рекао да је са супругом Радом настојао да госте из Канаде што боље упозна са породицом, а током посјете обишли су старо кућиште у Церовици и имали прилику да прошетају улицама Новог Града.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.