Сајам старих сорти у Челинцу окупио 16 излагача

Овај догађај организован је у сарадњи са фондацијом ”Наше сјеме” и Центром за спорт и културу из Челинца. Ове године у оквиру сајма се представило 16 излагача.

Шаролик сајамски приказ ручних радиности у виду плетених чарапа, везених ношњи и глинених здјела, вратио је на кратко све Челиначке посјетиоце на некадашња времена када су ове предмете користили њихови преци. Ипак посебна пажња је била усмјерена на производе и прерађевине од млијека, меда, воћа и поврћа чије су мирисе и укусе, посјетиоце жељели осјетити. Да је интересовање за домаће производе велико, наводе и излагачи.

По први пут на овај сајам из Љубушког, дошао је и Далибор Носић који је предатвио своје органске производе у виду свјежен поврћа, зимнице али и неколико комада перади. Објашњава и да има већ три године како се орјентисао на производњу без хемијских препарата.

- Занимљиво је људима видјети и чути како то ја радим. Људи све више воде рачуна о здрављу и то им је занимљиво чути како ми узгајамо одређене производе. Овдје има и неколико егзотичнијих сорти као што је кивано, перуански кромпир и бијели патлиџан што на нашем подручју јако добро успијева - рекао је Носић.

Оно  што је основа сајма је промоција домаће органске производње али и потенцирање домаћих аутохтоних сјемена која су некада била нашироко заступљена на овим просторима, порука је организатора.

Представник домаћинства ”Наше сјеме” из Челинца Војин Копуз каже да је циљ  да се подстакну људи да што више искористе благодати мајке природе која за њих може бити и извор прихода.

-За органиским производима је све већа потражња. Ако се погледају свјетска истраживања, показује се да је све већа портажња за старим сјеменима и за храну произведену без хемије. Тржиште све има више потребу за оним сортама које су отпорне на климатске промјене. А њихова вриједност је баш у томе да ако је узгајамо у нашим домаћинствима све више и више, оне постају отпорније и прилагођеније на одређене временске промјене. Старе сорте су битне и због тога што су веома репродуктивне и једном када га набавите можете га имати дуго и његове плодове могу користити и ваши потомци-  рекао је Копуз.

Овогодишњи сајам је окупио 16 излагача из различитих крајева Српске и БиХ. У оквиру сајма је организована и мала ликовна колонија чији су мотиви мртве природе у јесењим бојама, украсили сајамску атмосферу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.