Са веселим стројем Лијевчанин Миодраг Тргић другује четири деценије

Милош Васиљевић
Са веселим стројем Лијевчанин Миодраг Тргић другује четири деценије

ГРАДИШКА - Миодраг Тргић из лијевчанског села Брезик Ламинци више од четири деценије другује уз весели строј, па тако и ових дана уз породицу и пријатеље пече ракију, чија је чашица, како сам каже, разговор, разбибрига, али и здравље.

И док с једне стране домаћице већ увелико са својих десет прстију спремају зимницу и пуне рафове у оставама, за јачи пол дружење уз котао у јесен је неизбјежан дио традиције.

- Радујем се када се сви окупимо породично и печемо ракију - почиње причу за “Глас Српске” Тргић, којег је вихор рата протјерао са вјековног огњишта, тачније Доњег Вакуфа, гдје су прије рата, вели, пекли ракију на идентичан начин као и сада. Ове године су у комшилуку купили шљиве, које у кому одстоје најмање 21 дан због врења.

- Што се тиче шећера, додамо два, три одсто, то је најбољи омјер. Добра је ово година за ракију. Потребна је зрела шљива и мало искуства. За казан од 120 килограма треба оквирно сат времена  - објашњава Тргић.

Труд, знање и искуство, уз добро зрело воће, предуслови су за добру ракију. Није, додаје домаћин из Лијевча, све ни до казанџије.

Ипак, према његовим ријечима, морају се испоштовати све процедуре, како би се добио квалитетан финални производ. Наглашава да радије бира да има литар до два мање по казану, али да квалитет не буде споран.

- Ком мора бити риједак, тако да с те стране немамо проблема. Овај старински казан користим још од 2002. године и нема тих пара да бих га мијењао. Буде ракија по мом укусу, али и сви који је пробају кажу да рецепт не треба мијењати - истакао је Тргић.

Он тврди да се ракија коју пече он, али и његове комшије не може нигдје на тржишту купити јер је ријеч о квалитетном производу.

- Ове године имамо од 12 до 15 литара од једног казана, што је добро. Ја то остављам на 45 степени, што је оптимално. Када испечеш ракију, онда знаш шта пијеш и шта трошиш. Здрава је, а домаћа, али не треба претјеривати. Уз кафу иде обавезно ракија. Ту је и за феште, славе, крштења, весеља - рекао је Тргић.

Ова година је била сушна, али је шљива одлична.

- Чачанка се показала као пун погодак. Зрелија и ситнија шљива не подбаци, то знам из личног примјера - казао је Тргић, који сваке године испече отприлике 100 литара.

Он каже да прави домаћин увијек у кући мора имати залихе ракије, али да се пије умјерено. Јер у ракији, а посебно шљивовици, која је његов фаворит, треба уживати.

Пјесма

Уз радио који у позадини свира лакше је и пећи ракију, а Тргић неријетко и запјева уз казан.

- Радим на грађевинама од када знам за себе, али не жалим се. Срећан сам и задовољан. Зато и кад смо на скели пјевушимо, а уз казан се то и подразумијева. Јер, ко пјева зло не мисли - кроз смијех истиче Тргић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана