Руси и Сиријци по знање долазе у РС

Међу страним студентима на универзитетима у Бањалуци и Источном Сарајеву предњаче они из земаља бивше Југославије, а захваљујући програмима размјене на домаћим факултетима има и студената из Русије, Пољске, Њемачке, Италије, Румуније и Сирије.

Сиријац Јамен Хрекес дошао је у Бањалуку 2013. године са сестром Хилдом. Иако му је на почетку било тешко да разумије предавања, уз много труда и воље савладао је српски језик па сада, како каже, и размишља на српском.

- Прије почетка рата у Сирији дошли смо у Загреб, а онда нас је због много нижих трошкова студирања пут довео у Бањалуку. Тешко је било савладати слова попут љ, њ, ч. Дешавало се да направим грешку па умјесто похранити кажем сахранити - кроз смијех је испричао Јамен који на бањалучком Филозофском факултету студира психологију.

У родном Алепу дипломирао је електротехнику. О плановима за будућност не размишља много. Ићи ће, како каже, тамо гдје га срце буде водило како би сестри и себи обезбиједио што боље услове живота.

За његову сестру Хилду Хрекес, студенткињу треће године фармације на Медицинском факултету у Бањалуци, савладавање српског језика био је најтежи изазов.

- Српски језик је, баш као и арапски, један од најтежих у свијету. Спремање сваког испита било је као учење новог језика, много нових термина и непознатих ријечи. Књигу из анатомије сам цијелу превела на арапски како бих што лакше разумјела градиво и положила испит - испричала је Хилда.

Љубав према Републици Српској и српском народу и добра сарадња међу високошколским установама довела је три студента из Русије на Универзитет у Источном Сарајеву.

Студент треће године Пољопривредног факултета државног Аграрно-техничког универзитета у Перму Никита Зеленков истиче да превазилазе језичке баријере уз помоћ професора који је студирао у Русији.

- Активно учимо српски језик. Присуствовали смо интересантној конференцији на Филозофском факултету у Палама, посвећеној односима српског и руског народа у 21. вијеку. У оквиру размјене боравили смо и седам дана у Бањалуци - рекао је Зеленков.

О предностима и значају пластеничке производње, али и другим сегментима пољопривреде, далеко од родне Русије уче и студенти треће године Државног аграрног универзитета "Император Петар Први" из Вороњежа Димитриј Чеботарев и Никита Лисунов.

- Из РС ћемо понијети најљепше утиске који ће нам бити довољан мотив да опет дођемо - рекао је Чеботарев.

Лисунов, који је у оквиру пројекта "Љетна школа" већ раније боравио у Српској, казао је да се још једном увјерио да је српски народ најгостопримљивији и захвалио свима који су њихов боравак овдје учинили посебним.

- Једва чекам да ми у Русији угостимо још више студената из РС и надам се да ћемо бити достојни домаћини. Овдје се осјећамо као код куће и то ће бити мотив више новим генерацијама да посјете Српску - рекао је Лисунов.

На бањалучком Универзитету истичу да студенти који долазе путем програма размјене на домаћим факултетима остају од једног семестра до највише десет мјесеци.

- Омогућено им је студирање уз менторство и настава на енглеском језику - наводе у овом универзитету и додају да је у овој академској години у прву годину студија уписано 45 страних студената.

На Универзитету у Источном Сарајеву кажу да код њих, у оквиру програма размјене, тренутно бораве четири студента из иностранства, те додају да су у току припреме за долазак студента из Белгије.

Настава на енглеском језику

Универзитет у Бањалуци улаже велике напоре како би повећао међународну сарадњу и размјену студената.

- Може се очекивати да ће од академске 2020/2021. бити омогућена настава на енглеском језику на неким од студијских програма, што ће сигурно утицати на повећано интересовање странаца за студирање на домаћим факултетима - истакли су на овом универзитету.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.