Кромпира има, недостају сезонци
РОГАТИЦА - Род кромпира у Рогатици је солидан и у границама вишегодишњих просјека и поред лоше године у којој су сјетву пратиле сталне кише, а послије њих екстремне врућине које су онемогућиле потпуну примјену агротехничких мјера за сузбијање биљних штеточина и болести.
Наиме, у јеку је кампања вађења кромпира као најзначајније сјетвене пољопривредне културе у овој подроманијској општини, а произвођачима муке задаје недостатак сезонаца, које је тешко наћи и поред дневнице која је уз оброк достигла 70 марака.
Према подацима општинског Одјељења за управљање локалним развојем, привреду и друштвене дјелатности, у прољетној сезони кромпиром је засијан 421 хектар, од чега 61,5 хектара сјеменским, а остало меркантилним, односно кромпиром за јело.
Сјеменски кромпир сијали су регистровани произвођачи “Агрос”, “Агромонт”, “Агроплод” и Удружење “Соланум продукт”, а меркантилни уз већ набројане произвођаче и индивидуална пољопривредна газдинства широм општине, посебно на Борикама и Стјеницама, те у рогатичком пољу.
Привредно друштво “Агрос”, водећи произвођач сјеменског кромпира на властитом и закупљеном земљишту у својини Републике Српске, прољетос је засијао 30 хектара сјеменског и 15 хектара меркантилног кромпира.
Власник “Агроса” Озрен Планојевић каже да су до сада извадили сјеменски кромпир са око трећине земљишта. Принос је очекиван - око 30 тона по хектару, а очекује се нешто бољи род кромпира за јело, јер на њему није вршен процес десикације, односно насилног прекида вегетације.
Цијене су, рече Планојевић, још непознате. Зависе од тога какве ће бити у окружењу, па и Европи, али не би требало да буду ниже од 1,5 марака по килограму на велико.
- Све испод тога значи да произвођача нигдје не би било, с обзиром на цијене регресираног горива, ђубрива, заштитних средстава и посебно дневница радника ангажованих на вађењу кромпира и обављању осталих послова - каже Планојевић.
Власник “Агроплода” Драгомир Џида очекује да ће са засијаних 30 хектара имати скоро хиљаду тона сјеменског и меркантилног кромпира, чије вађење је важан посао.
- Уз све модерније машине, међу којима је чак и комбајн за вађење кромпира, значајан чинилац су вриједне људске руке, односно берачи којих је све мање иако је дневница достигла 70 марака уз један, а у неким случајевима и два оброка - каже он.
Власник “Агромонта” Новак Мотика, који је ове године кромпир сијао на 12 хектара, рече да ће ускладиштити најмање 300 тона сјеменског и кромпира за јело или у просјеку најмање 25 тона по хектару.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
