Рогатичанка Јасна Перковић-Пурковић прије звона стиже чак у три школе
РОГАТИЦА - Трчећи да не закасни на аутобус, почесто и стопирајући не би ли ухватила неки превоз, пјешачећи по киши, снијегу и хладноћи Јасна Перковић-Пурковић из Рогатице већ годинама стиже прије него што звоно огласи почетак часа у једној од три школе у којима предаје.
- Понедјељком “ала зора” идем на Борике и Соколац, уторком и петком сам у првој смјени на Сокоцу, сриједом у Рогатици и Сокоцу, а четвртком Рогатица и Борике - препричава Јасна свој распоред. И тако од септембра 2020, када је испуњавајући услове конкурса примљена у радни однос у соколачкој основној школи са фондом од 18 наставних часова.
- Да бих се приближила норми од 24 часа у школи у Рогатици, прихватила сам додатна четири часа, од чега два одрађујем у Рогатици, а два у подручном одјељењу на Борикама, двадесетак километара удаљеном од града и моје куће - прича ова педесетпетогодишњакиња.
Највећи проблем је, како каже за “Глас Српске”, превоз.
- Углавном стопирам знане и незнане, јер редовних аутобуских линија нема или не могу да их користим. Од школа немам ништа на име превоза, топлог оброка, а о регресу да се и не говори - наглашава Јасна која је љубав према наставничком позиву наслиједила од оца Боже, учитеља по професији.
Ипак, просвјета Јасни није била првобитни избор. С обзиром на то да је седамдесетих и осамдесетих година прошлог вијека Рогатица словила као мјесто текстила, а готово да није било домаћинства без “сингерице” или “багатовке”, Јасна је након завршетка осмогодишње школе, на раскршћу животних путева, одлучила да се школује за текстилног техничара.
Међутим, још у средњошколским данима у њој је прорадио “црв” да настави школовање. Након добијања средњошколске дипломе уписала се на Педагошку академију у Сарајеву - смјер хемија и домаћинство. Тај унутрашњи преображај убрзо се показао исправним, јер је у првим послијератним данима у Рогатици текстилна индустрија потпуно нестала, али Јасна ни са просвјетом није имала среће.
Наставник је постала на почетку 1992. и први посао добила је ратне 1994. у основној школи на Борикама.
- Била су то тешка времена. Около пуца. Школа нема ни најосновнијих услова за рад, а морало се радити. Ако негдје на линији загусти, мушки дио колектива је одлазио да брани отаџбину. Нас неколико жена морало је покривати све наставне предмете па сам и ја, иако почетник, предавала, али не и оцјењивала, све осим српског језика и физичког васпитања - присјећа се Јасна.
Са послијератном реформом школства у општини, у првом реду због смањења броја ученика, школа на Борикама је постала подручна рогатичке школе “Свети Сава”, али Јасна је остала ту да предаје до 2009, када је именована за директора вртића у Рогатици.
- Био је то за мене нови изазов и тешко вријеме. Уз запуштену зграду вртића, наслиједила сам дуг добављачима већи од 40.000 марака и више неисплаћених плата радницима. Све сам то некако очистила и вртић извела на “зелену грану”, а онда је промјеном општинске власти, послије три и по године, дошла и моја смјена - каже Јасна.
Док је радила у вртићу, није губила вријеме и на Учитељском факултету у Ужицу завршила је студиј за васпитача у предшколским установама.
У међувремену, удала се за колегу Милорада Пурковића, наставника српског језика у основној школи у Рогатици. Добили су и двоје дјеце - кћерку Милицу, тренутно студента Медицинског факултета у Фочи, и сина Милана, студента Високе здравствене школе у Земуну.
Асистент
У вријеме док није била у сталном радном односу Јасна Перковић-Пурковић је радила и друге послове, али увијек у вези са просвјетом. Једно вријеме је била асистент дјечаку са потешкоћама у развоју, а радила је и у продуженом боравку рогатичке основне школе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
