Рогатичанина Станислава Нерић рој из храста одвео у пчеларе

Сретен Митровић
Рогатичанина Станислава Нерић рој из храста одвео у пчеларе

Рогатица - Иако ради на два радна мјеста, у “Новој творници пречистача” и Средњошколском центру “27. јануар”, Станислав Нерић, електротехничар из Пљешевице код Рогатице, стиже да се бави и пчеларством и то веома успјешно.

У том послу је непуних пет година, а у свом пчелињаку има двадесетак  друштава. То можда не би било вриједно помена да је међу пчеларе ушао на стари опробани начин: један рој пчела добијеш од пријатеља, други купиш, а трећи украдеш. Код њега је било потпуно другачије.

- Мој ујак Милија Радоњић дошао је 2014. године у своје родно село Плање у намјери да у свом шумарку одсијече храстово дрво за огрев. Међутим, тада је примијетио да из њега излазе пчеле и закључио да се ту настанио рој, који је ко зна кад и од кога побјегао и зауставио се у шупљини тог храста, недалеко од пута - прича Нерић.

Вијест о нађеном роју дошла је и до Станислава који је заједно са својим првим учитељем о пчеларству протом Рајком Цвјетковићем, тадашњим старјешином цркве Свете тројице у Рогатици, отишао у Плање.

- Ујак нас је одвео до храста у коме су биле пчеле и након што смо добро “снимили” стање, пала је одлука да сијечемо храст. Морали смо сачекати ноћ, затворили смо лето и сљедећег јутра почели пажљиво сјећи комад по комад храста. И тако дођосмо до овећег комада у којем су биле пчеле. Трактором  смо га довезли  до моје Пљешевице - испричао је овај пчелар.

Нашли су му, каже, мјесто недалеко од његове куће и захваљујући том роју Нерић је постао пчелар.

- Већ крајем љета од тог роја у мом пчелињаку била су три, али у правим кошницама. Купио сам још два роја и у мини-пчелињаку зазимио сам пет друштава - каже Станислав и присјећа се да је та година, што се тиче медобрања, била више него берићетна.

За врцање је, прича, имао четири кошнице и сакупио скоро 100 килограма меда.

- Једна кошница дала ми је чак 32,5 килограма и то је досад мој пчеларски рекорд, али је 2016. била катастрофално лоша. Није много боља била ни 2017, а у прошлој години просјек је био око 10 килограма по кошници - истакао је Нерић.

Савјети

Станислав Нерић прича да чини све да створи услове за што бољи развој друштава.

- Обезбјеђујем матицама простор за полагање јаја, стављам сатне основе да бих запослио младе пчеле и да на тај начин стимулишем пчелињу заједницу на развој. Водим рачуна и о количини хране у кошници. То је моја препорука, посебно млађим пчеларима. Они би требали, као што сам и ја радио, кад год имају прилику, да послушају искуства старијих пчелара. Није срамота питати. Срамота је урадити неку глупост у пчелињаку, а не послушати искуснијег пчелара, прочитати у књигама или слушати на предавањима - рекао је Нерић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана