Рогатичанин Синиша Петковић пронашао и вратио новчаник пун пара

Синиша, звани Сике, запослен је у Центру за културу и спорт “Раденко Мишевић” у Рогатици, на пословима организатора културних манифестација. Кад није на послу, оде у Вишеград код родитеља и умјесто да се одмара на обалама Дрине или да обилази културно-историјске и друге знаменитости Андрићевог града, он у својој мини-продавници посјетиоцима нуди сувенире.

Тако је било и на Велики петак када је изашао пред радњу и на оближњој клупи видио мали дјечији ранац. Радозналост је учинила своје. Узео је ранац, отворио га и, како рече, доживио велико изненађење. Уз покоји слаткиш, у руксаку се нашао новчаник.

- У почетку сам се збунио, а онда сам схватио озбиљност ситуације и унутра сам нашао визиткарту на име Бојане Николић из Старе Пазове. Осим тога, ту је било и 300 долара, 300 евра, 4.000 динара и 25 марака, али и више банковних картица са кодовима - испричао је Синиша.

Без размишљања, додао је Сике, користећи се нађеном визиткартом, покушао сам ступити у контакт са њеном власницом. Слиједила су два-три безуспјешна позива, да би се на крају јавила Бојана, која је дошла у посјету родбини у Вишеград, али тог тренутка није знала да је изгубила новчаник.

- Кад сам је упитао да ли је шта изгубила, за неколико тренутака вриснула је и рекла да јој нема новчаника. Казао сам јој да је код мене, а убрзо је у моју радњу дошао њен муж и, уз неизмјерну захвалност, преузео новчаник са новцем и осталим садржајем који се налазио у дјечијем ранцу - испричао је поштени проналазач.

У знак захвалности, Бојанин супруг је Синиши поклонио 50 евра, рекавши да је његово поштење превазишло вријеме у коме се живи.

- Наћи новчаник пун пара и све вратити велики је знак хуманости и људског поштења - рекао је Николић.

Петковић, са друге стране, каже да није урадио ништа спектакуларно. Увијек би то урадио и ради.

- У сали биоскопа или спортској дворани у Рогатици, гдје се одржавају културне и друге манифестације, често сам у прилици да нађем телефон, кишобран, рукавице или неки други лични предмет. Увијек сачувам те ствари  и вратим их власницима кад се јаве - додао је Синиша.

 Љубав према Рогатици

Синиша Петковић по рођењу је Горажданин, а то мјесто напустио је по избијању рата 1992, непосредно пред почетак средњошколског образовања.  

Породица је избјегла у Рогатицу, у којој је Синиша завршио средњу економску школу и факултет информатике. Старији брат се скрасио у Канади, а Синишин отац и мајка купили су кућу у Вишеграду и тамо се преселили. Синиша је остао у Рогатици, коју је, како рече, заволио као да се у њој родио.

- Пријатељи, познаници и љубав према љепотама града на обалама Ракитнице и околине, уз посао, разлог су што ни не помишљам да Рогатицу. Иако и Вишеград волим, остаћу овдје, чини ми се, до судњег дана - каже Синиша.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.