Рогатичанин Милија Илић напустио градску вреву и окренуо се природи: Од возача камиона до узгајивача коза

Милија је рођен у Сарајеву, у коме је завршио основну школу, али је са породицом избјегао у Рогатицу током егзодуса Срба из Сарајева.

Одраније су имали викендицу у Горњем Осову, па им је она послужила као прихватилиште у којем су наставили преживљавање, јер им је све годинама стицано и од уста одвајано остало у Сарајеву.

То им, ипак, није сметало да наставе живот, па и школовање дјеце. Тако је Милија завршио средњу школу и стекао квалификацију машинског техничара, али то никад није радио. Рано му је отац Милан, иначе возач камиона, повјерио волан и он је пошао очевим стопама. Из првог брака има кћерку Анђелину. Са другом женом стекао је кћерке Магдалену и Настасју и сина Милана. Са бројнијом породицом Милија се уозбиљио. Прихватио се посла и почео другачије да размишља. Напустио је подстанарски живот у Рогатици и вратио се у село, на очевину, у прољеће 2018. Набавио је пет алпских и једну санску козу.

Свакодневну бригу о козама и опслуживање болесне мајке преузео је на себе.

- Мајка је, хвала Богу, још жива, а са првим јарењем коза моја мини-фарма постаје јача за дупло и више, да би у зиму ушла са више од 25 приплодних коза и 12 јарица. Да се одлучим за узгој коза, било је више разлога. Прије свега, то је љековитост њиховог млијека и сира које у терапији користи моја мајка. Те производе, уз месо младих јарића, које је укусније од јагњетине, волимо сви у породици знајући да долази од животиње која у паши користи најздравију храну. Уз то, козе, иако на први поглед дјелују несташно, врло су љупке и дражесне и дјеца их необично воле. На ваб и на празну канту одмах долазе. И у зимској исхрани нису пробирљиве. Треба им сијено, нешто жита и мало соли - каже Милија.

Што се тиче млијека, Илићи од њега праве познати козји сир. Купили су најнужнију опрему за производњу сира у којој су вакуумирка и калупи за обликовање. Производе највише користе за властите потребе, дио су поклонили родбини, а један дио дошао је и до потрошача у Палама, Источном Сарајеву и на Јахорини.

Ове године очекују још већу производњу. С разлогом, јер расте и број коза за мужу, а и производња се све више уходава, закључује Милија.

Ждријебе

Милија Илић успио је да, такорећи, из задњег контингента, којим су за свагда затворена врата познате ергеле на Борикама, спаси мушко ждријебе босанско-брдске пасмине из линије “мишко”. Сада су му двије и по године, а иако пастув, миран је као јагње и дјеца га необично воле.

- Након кроћења, међу првим јахачима биће моја кћерка Магдалена. Обећали смо јој ту част - рекао је Милија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.