Рогатица: Плетењем се враћају у дјевојачке дане
Рогатица - У рогатичком Дому за стара лица "Сунце" постоји један посебан кутак, испуњен шаренилом и маштовитим рукотворинама које су дјело златних руку вриједних плетиља, а неки од ових предмета отишли су чак и пут САД.
Ријеч је о мини-радионици за хеклање, плетење и везење у којој су најактивније Милка Ракановић, Мара Греим и Илинка Матић. Свака од њих прича је за себе. Ракановићева, бивша радница некадашњег гиганта "Технотранса" у Рогатици, каже да овдје проводи срећне пензионерске дане.
- Плетењем и осталим женском пословима бавим се још од малих ногу. Због трајног инвалидитета углавном сам везана за кревет и плетењем враћам сјећање на младе дане када сам као дјевојчица, чувајући овце по ливадама и пропланцима око мог родног села, прела и плела. Не могу избројати шта сам у ових пет година, колико сам у дому, исплела чарапа, шалова, џемпера и других предмета - казује Ракановићева.
Чуда од вуне прави и Мара, са занимљивим презименом, Греим. То је, почиње врло бурну животну причу ова витална старица, презиме њеног другог супруга, Нијемца Хофа.
- За њега сам се, радећи у Њемачкој, удала након што сам се развела од првог супруга, али је мој Хоф послије девет година нашег брака трагично окончао живот. На свиреп начин убио га је мој први супруг, јер је био љубоморан на њега. Као самохрана мајка остала сам са кћерком из првог брака која је сада удата и живи у САД - рекла је Греим.
Из Њемачке се пред сами рат вратила у Сарајево, а са егзодусом Срба из овог града, 1996. је избјегла у Власеницу. Ту је живјела до марта 2015. када је дошла у рогатички дом.
- Овдје ми је све потаман, а да ми не буде досадно излаз сам нашла у једном од послова из мог дјевојачког доба, плетењу, хеклању и изради предмета од вуне и вунице. Израдила сам брдо уникатних предмета од којих је добар дио њих прешао океан и завршио код моје кћерке у САД - испричала је Мара Греим.
Вјешта у изради одјеће од вуне и вунице је и Илинка Матић која је живјела у селу Горњи Залуковик код Власенице.
- Цијели живот провела сам у селу. Отуда и навика да предем, плетем и радим друге сељачке послове. Муж ми је рано умро, а и ја сам се убрзо разбољела. Пошто нисам имала дјеце, прије петнаестак година живот сам наставила код сестре на Сокоцу, одакле сам дошла овдје у Рогатицу - рекла је ова старица.
Ове вриједне старице кажу да оно што исплету углавном поклањају, а радо би и продале своје рукотворине када би имале прилику.
Као код куће
У дому "Сунце" живи шездесетак бака и дека из разних крајева РС, а нађе се и понеко из ФБиХ, Србије и Црне Горе. Особље у овој установи се труди да се сваки штићеник осјећа као код своје куће.
- Омогућили смо им да се самоиницијативно организују и да обављају послове које желе. Слиједећи ту праксу, имамо мини-радионицу за хеклање, плетење и везење. Срећни смо што имамо овако вриједне станаре и зато им пружамо сву подршку, па им с времена на вријеме купујемо вуну - казао је директор дома Радомир Ћућула.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
