Родитељска кућа у Бањалуци оаза мира и ризница снаге за храбра срца
Бањалука - Са жељом да што прије побиједе опаку болест која им краде дјетињство, у прву "родитељску кућу", за годину, колико је овај објекат на услузи малишанима и њиховим родитељима, крочило је 27-оро дјеце из свих крајева РС.
Ова кућа, која је спас за дјецу која се у Универзитетском клиничком центру РС у Бањалуци лијече од малигних болести, одише пријатном, домаћинском атмосфером, а како и не би када је, упркос свим недаћама, красе храбри осмијеси њених станара.
Један од њих је и петнаестогодишњи Дејан Симић из Приједора, којег смо затекли како са мајком пакује ствари и весело нам саопштава да напокон одлази кући. Иза Дејана је седам мјесеци борбе, безброј дана проведених на Одјељењу хематоонкологије, али и добијена битка. Са смијешком нам открива да га по доласку кући чекају другари са којима ће прославити рођендан.
- За рођендан не желим никакав посебан поклон, желим само да оздравим - прошапутао је овај храбри дјечак.
Срећна због одласка кући, али и помало забринута како ће даље, од почетка лијечења уз Дејана је била његова мајка Миљана Стојковић.
- Боравак у кући нам је олакшао сву муку која нас је задесила. Овдје сам схватила да нисам сама, да се, нажалост, многе мајке боре са сличним проблемима и једна другој смо биле највећа подршка - испричала је Стојковићева.
Додаје да је боравак у кући допринио да њеном мезимцу буде боље, јер су ту пронашли оазу мира, далеко од болничке собе.
- Често је он мене храбрио, да не плачем, да ће бити добро. Знао је да каже: "Мама овдје нам је као код куће." Те ријечи су ми вратиле снагу да се борим са свим што нас је задесило - додала је Стојковићева.
Све који одлазе станари поздрављају са надом да ће идући пут када се сретну хемотерапије и болест бити дио прошлости.
- Прије него што су мом сину успоставили дијагнозу, спавала сам данима у аутомобилу на паркингу, умивала се водом из флаше, чинећи надљудске напоре да не посустанем, да се борим за своје дијете. Када му је успостављена дијагноза, смјештени смо у "родитељску кућу". Немам ријечи којима бих описала гостопримство, подршку и све оно што имамо овдје - казала је једна од мајки која није жељела да јој објавимо име.
Са колико неизвјесности свака нова породица прелази праг ове куће најбоље зна управница Катица Керкез, која са свима њима дијели недаће и сваки позитиван резултат.
- Важно је да код нас осјете сигурност коју су изгубили онда када им је саопштена дијагноза. Када се читав свијет окрене наопачке, важно је да знају да нису сами и да ће сигурно бити боље - рекла је Керкез и додала да у кући тренутно борави четворо дјеце.
"Искра"
Предсједница Удружења родитеља дјеце обољеле од малигних болести "Искра" Дијана Берић истакла је да је за финансирање "родитељске куће" ове године дио новца одобрен из буџета РС.
- Одобрен нам је износ који ће покрити дио трошкова, а захваљујући хуманим људима и фирмама успијевамо да уз помоћ донација покријемо и остале трошкове - рекла је Берићева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
