Ривали мисле да смо браћа: Отац и син, Горан и Сергеј Продановић, у дресу невесињског Вележа

По вокацији везни играчи, додуше млађи има нешто офанзивније задатке, чине компактну цјелину матичног Вележа, а прошле године заједно су постигли чак 22 гола у Другој лиги РС, група исток. Сергеј је био најбољи стријелац тима са 14 голова, док је Горан постигао осам погодака.

Горан Продановић познато је фудбалско име за све оне који прате домаћи спорт, а више од 20 година “пика” сениорску бубамару. И не жели да стане, каже за “Глас Српске”, јер се добро осјећа, одлично је припремљен, живи у спортском духу, уз то је и професор физичке културе.

- Са 15 година сам дебитовао за први тим Вележа, то је било 2000. године, и ту сам играо двије и по године. Затим сам прешао у гатачку Младост, гдје сам провео шест и по година, након тога пословне и приватне обавезе су ме вратиле у Невесиње, гдје сам се у међувремену оженио, добио дјецу и почео да радим у Мостару - почео је причу Горан Продановић за наш лист.

Од прошле године отац и син заједно наступају у дресу клуба чији грб је светиња у овом градићу. Вележ је у Невесињу начин одрастања и клуб који се воли свим срцем.

- Од прошле године Сергеј је испунио услов да игра за први тим. Од када је напунио 16, играмо заједно у сениорској селекцији. Због добрих игара у омладинским селекцијама пребачен је у први тим, тако да је од првог кола кренуо да игра, па смо цијелу прошлу сезону наступали скупа. На крају је био и први стријелац екипе са 14 голова, одиграли смо обојица скоро све мечеве на друголигашком истоку у дресу Вележа - рекао је Продановић и нагласио да је Сергејева природна позиција офанзивни везни, тачније модерно лијево крило.

Горан се сјећа и прве званичне утакмице, када су се међу 11 играча нашли њих двојица.

- Прва утакмица била је на домаћем терену, било ми је јако чудно, психолошки тешко, као да вучеш некога још са собом, а није то тако. Причао сам тада с њим прије меча. Рекао је да играмо, даће све од себе, био је миран. Мислим да је тада било теже мени, да га као родитељ заштитим, а с друге стране, желим да игра и покаже све што зна на терену. Када дођемо на гостовање, често нас питају јесмо ли браћа, када им кажемо да смо отац и син, једва нам повјерују, свима је чудно и несвакидашње - рекао је Продановић.

Друга лига Републике Српске, група исток, атипично је такмичење, посебно за тимове из Херцеговине, јер за већину гостовања потребно је минимално шест сати вожње.

- Ово је квалитетна лига, али и захтјевна. У години имате 52 викенда, ми имамо 30 лигашких утакмица и попуњених викенда, плус све припремне, а када додате на све то да идемо на гостовања у Брчко и Бијељину, све има другачији призвук - рекао је Горан Продановић.

Према његовим ријечима, Сергеј поред великих фудбалских потенцијала не запоставља ни школу.

- Има већ понуде ван наше земље. Идуће календарске године могуће је да ће промијенити средину, али, наравно, и даље мора да настави да се школује. Сергеј је добар ђак, школу не смије запоставити. Ишао је и на такмичење из математике, физике и српског језика. Мени као професору то је морална дужност, фудбал и школа добитна су комбинација - рекао је Продановић.

Поред кћерке Анастасије, Горан има и сина Данила, а није искључено да за неколико година и њега дочека у првом тиму Вележа.

- Супруга и ја имамо троје дјеце. Данило има 13 година и он игра фудбал у Вележу, па ме често пита хоћу ли и њега сачекати у првом тиму, да играмо скупа. Волио бих да се то деси, а још имам најмлађу кћерку Анастасију, тако да могу рећи да сам срећан човјек јер имам велику породицу - рекао је Горан Продановић.

Сергеј Продановић име је о коме ће се сигурно чути у будућности. Ипак, стоји чврсто на земљи, вриједно тренира и жели да сваког дана научи нешто ново. За “Глас Српске” каже да је за њега најважнија споредна ствар на свијету страст, те да му је драго што је млад, са само 16 година, заиграо у првом тиму Вележа, али и са оцем Гораном.

- Играти са оцем је част, јер знаш да ће увијек бити ту да те посавјетује, погура, исправи, укаже на грешку. Када урадим нешто што не треба, деси се и понека критика, али ја знам да је то све за моје добро - рекао је Сергеј Продановић.

Поручује да је лани у Другој лиги РС, група исток, било пуно добрих екипа и добрих играча.

- То је моја прва сезона у сениорском фудбалу, велика је разлика када играте са својим вршњацима и са прекаљеним асовима. Тешко је било узети бодове код куће, а камоли у гостима. Постигао сам 14 голова, могао сам још, али морам бити задовољан, мислим да ће ове године бити боље - рекао је Сергеј.

Не крије да већ постоје понуде много већих клубова, што му представља сатисфакцију, али је и потврда да је на добром путу ка професионалној каријери.

- Послије добро одигране сезоне долазе разне понуде, за све даље ћемо видјети. Као и сваком дјетету, сан ми је играти у највећим клубовима Европе, осјетити чари Лиге шампиона, освајати трофеје. Због наде у ово све и почео сам тренирати фудбал, али идем корак по корак - вели Сергеј.

Продановићи из Невесиња доказ су да рад, посвећеност и љубав према фудбалу воде до успјеха, те да је све препреке могуће прескочити. Баш онако као што отац асистенцијом помаже сину да постигне погодак.

Традиција и јубилеј

По ријечима Горана Продановића, ово је важна година за његов клуб, јер прославља девет деценија постојања. Клуб је изњедрио и многа позната имена, али што је и још важније, право је мјесто за развој младих играча.

 - Стандардни друголигаш са богатом историјом, иако је мијењао име, никад се није гасио. Активна је омладинска школа, за клуб годинама уназад играју играчи искључиво само из Невесиња - рекао је Продановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.