Радомир и Винка Буква из Рогатице прославили 50 година брака

Иако је прошло пола вијека, овај брачни пар добро памти како су давне 1966. године стали на "луди камен". Радомир се сјећа првог сусрета са Винком, која му послије тога "није излазила из главе". Каже да је то била љубав на први поглед. Послије само неколико виђења на сеоским сијелима и црквеним скуповима, тада двадесетогодишња Винка и три године старији Раде одлучили су да се вјенчају. Невјеста, сеоски дјевојчурак, из којег су исијавали љепота и здравље, дошла је у кућу у којој је живјело чак дванаесторо дјеце.

- До вјенчања је дошло спонтано. Био је то полуилегалан договор, готово нико није знао за нашу намјеру - испричао је Буква.

Због тога су по дјевојку пошли само будући младожења и његов брат Томислав, који је требало да буде дјевер, ако невјеста пристане да пође са њима.

- И, богами, пристала је. Пет, шест километара од њеног Точионика до наших Калиманића прешли смо, зна се, пјешице. Надомак села младожења је из свег гласа обавјештавао мјештане да иду сватови. Викао је: "Машала, машала, жени се Радомир Буква". Глас се проломио и до посљедње куће у селу. Омладина се брзо окупила и организована је скромна свадба - присјећа се Томислав Буква почетка заједничког живота његовог брата и снахе.

Пола вијека касније, тек минулог Васкрса, Радомир и Винка организовали су прославу "златног пира". Овај јубилеј дочекали су као пензионери. Раде је радни вијек почео као пољопривредни техничар, а завршио као директор предузећа "Водовод и канализација", док је његова супруга пензију зарадила као угоститељски радник. Дјеце нису имали, али су увијек били окружени многобројном родбином. Када су Радомирови отац и мајка умрли, 1987. године, иза себе су оставили 93 потомка.

- Божије је то провиђење и ми ту нисмо могли ништа учинити - казује Винка Буква.

Њена јача половина додаје да 50 година брака није мала ствар.

- Свашта се доживјело и проживјело. Издржасмо моја Винка и ја уз доста љубави, али и тешких и понекад комичних и радосних тренутака. Било је и смрти у породици. За неке смо чак мислили да их нећемо ни преживјети, али увијек смо се ослањали једно на друго и захваљујући томе, разумијевању и обостраној подршци, ево догурасмо и до "златног пира". Кажу сада ће бити лакше - казује Радомир не скидајући смијешак.

Гости на слављу

Свечаност поводом "златног пира" окупила је велики број родбине и пријатеља. Међу њима је био и старина Винкин свак Милан Пушоња из Хан Пијеска. Овај осамдесетпетогодишњак дошао је да подржи Радомира и Винку, пожељевши им да још много година проведу у љубави и слози. Дошли су и бројни пријатељи, донијели цвијеће и друге поклоне, упутили честитке и жеље за још пуно година заједничког живота на путу до "дијамантског пира".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.