Путеви воде у нова неслагања у Српцу

Милијана Латиновић
Путеви воде у нова неслагања у Српцу

СРБАЦ - Локална власт у Српцу уложиће у наредне три године 7,29 милиона КМ уз помоћ Владе Републике Српске и других донатора да би обновила путну и електроинфраструктуру, проширила водоводну мрежу и привукла будуће инвеститоре, наведено је у плану имплементације развојних пројеката Општинске управе за период од 2021. до 2023. године.

Биће настављено проширивање мреже асфалтних саобраћајница да би више од хиљаду становника из Срђевића, Ћукала, Гламочана, Кобаша и Србац Села имало квалитетније путеве. Предвиђено је и прикључење на градску водоводну мрежу села у Лијевче пољу и замјена најмање 30 одсто расвјете енергетски ефикаснијим сијалицама да би били смањени расходи за око 20 процената.

Овакав развојни план добио је пуну подршку владајућих партија у Скупштини, СНСД-а, НДП-а и Уједињене Српске, док опозиција изражава одређену дозу скептицизма, сматрајући да ће поједини дијелови општине остати запостављени у будућим инвестицијама. Члан Општинског одбора СДС-а Србац Желимир Урић сматра да није предвиђен равномјеран развој, јер су запостављена одређена села попут Бардаче и Бајинаца, у којима су, како каже, саобраћајнице у катастрофалном стању.

- Већ годинама се не улаже довољно у овај крај, чему свједочи и најновији план у који није уврштена реконструкција наведених путева. Овуда се тешко пролази и пјешке, а камоли возилима , јер су блато и рупе на возилима на све стране - рекао је Урић.

Начелник општине Србац Млађан Драгосављевић сматра да ситуација није ни изблиза таква, јер је за вријеме његовог мандата уложено 50.000 КМ у санацију најкритичнијег дијела пута према Бардачи, уз реконструкцију 900 метара саобраћајнице у Бајинцима, гдје је планирано асфалтирање још два километра.

- Један од наших приоритета у наредне три године биће да омогућимо проширење водоводне мреже у Ћукалима и Жупском Разбоју, затим Разбоју Љевчанском, Кукуљама и Лилићу, што је још једна потврда да су лијевчанска села и те како заступљена у будућим развојним плановима - истиче Драгосављевић.

Србачка власт такође планира ширење пластеничке производње и изградњу система за наводњавање за најмање 10 одсто те реконструкцију додатних пет километара насипа и четири километра каналске мреже с циљем ефикасније одбране од поплава.

Одборник СДС-а Драган Лепир истиче да је насип у Бајинцима нарочито незаштићен, јер Врбас често мијења ток, због чега су честе поплаве на овом подручју.

- Једно од рјешења је да буде изграђен насип око гробља у овом селу, које током сваког изливања Врбаса заврши под водом - рекао је Лепир.

Драгосављевић каже да ће одбрамбени систем у Српцу бити знатно побољшан чишћењем 80 километара примарне и секундарне каналске мреже, које је недавно започело средствима обезбијеђеним путем ресорног министарства.

- Ранијим пројектом извршили смо и реконструкцију пумпне станице у Повеличу, а у плану је и санација пумпних станица у Бајинцима и Српцу - додао је Драгосављевић.

Новим развојним програмом планирана је и већа промоција Српца као инвестиционе локације и намјера је да барем десетак нових инвеститора покаже интересовање за улагање у наредне три године.

Начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић рекао је да  је план да пословно окружење буде унапријеђено већ у овој години уласком у регионални БФЦ СЕЕ програм уз подршку Привредне коморе РС.

- Тиме ће наши потенцијали бити више препознати код инвеститора у околним земљама. Планирамо да оживимо Привредни савјет и омогућимо већу укљученост привредника у доношење одлука уз бројне олакшице и скраћење административних процедура - рекао је Михољчић.

Туризам

У србачком ДНС-у сматрају да би развојним плановима требало да буде обухваћена и санација пута од Горње Лепенице до манастира Осовица, који има значај за вјерски туризам и који је у лошем стању, док у ПДП-у сматрају да у погледу туризма треба више промовисати богатство ријека Саве и Врбаса с циљем привлачења туриста, али и домаћег становништва.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана