Протојереј из Српца учествовао у литургији у Јерусалиму: Служити на мјесту Христовог страдања част и благослов
![](https://cdn.glassrpske.rs/slika/2023/01/750x500/20230118220833_452216.jpg)
СРБАЦ - Посјета храму Васкрсења Христовог у Јерусалиму, који је подигнут на мјесту гдје је Исус Хрис разапет, погребен, а затим васкрсао, представља истинску радост и духовно испуњење сваком вјернику, а обављати вјерски обред на оваквом светом мјесту посебна је част и Божији благослов.
Ово су ријечи архијерејског намјесника србачке парохије, протојереја Жељка Сарића, који је недавно боравио на ходочашћу у Светој земљи.
Сарић је имао привилегију да учествује у служењу свете литургије пред вјерницима из цијелог свијета, што је на њега оставило дубок утисак.
- Литургија је трајала четири сата, а служила су је тројица епископа и тридесет свештеника. Прије поласка у Јерусалим добио сам одобрење од епископа Јефрема да бих могао одсуствовати и служити на територији Јерусалимске патријаршије којој сам послао допуштење преведено на енглески језик са жељом да, док сам тамо, учествујем у богослужењима. Захвалан сам што ми је то омогућено, јер се тај осјећај не може описати ријечима - рекао је Сарић.
У Израелу је посјетио и мјесто Христовог рођења у Витлејему, Маслинску гору на којој се Исус молио и гдје се налази и велелепни руски манастир Свете Марије Магдалине, мјесто страдања Светог првомученика архиђакона Стефана, Назарет, Галилејско језеро, Лиду Палестинску, Зид плача и друге вјерске објекте, а на пријему код јерусалимског патријарха Теофила добио је сребрну икону Мајке Божије на поклон и грамату да је посјетио ова света мјеста.
- На мене је утисак оставио и манастир Светог Саве из петог вијека који се налази у јудејској пустињи за који смо ми Срби посебно везани. Манастир живи веома строго у пустињи без струје. Обишао сам и ријеку Јордан која је веома мутна због пустињског пијеска. Ту је граница Израела и Јордана која се не смије прећи због бројне војске присутне на сваком кораку. У Витлејему има доста православних Арапа, у читавој Палестини и Израелу кажу да живи око 20.000 православних Арапа и специфично је да је на фасадама кућа исклесан Свети Георгије - рекао је Сарић.
Протојереј Жељко Сарић стекао је у току своје богослужбене каријере право ношења црвеног појаса за ревносни рад у вршењу свештеничке службе. Он је поријеклом из Илове у општини Прњавор, а жеља да буде свештеник родила се још у раном дјетињству. Како каже, из тог краја поријекло води око 30 свештеника.
- Кад сам изразио жељу да се упишем на богословију јавио сам се надлежном свештенику и он ми је дао препоруку. Отишли смо на пријем код епископа, положио сам пријемни и 1991. године отишао на школовање у београдску богословију. Била је то најбројнија генерација икад која се уписала на богословију. Било нас је 110, али су у међувремену критеријуми били веома пооштрени и завршило нас је тек око 27 - каже Сарић.
Након завршене богословије одслужио је војни рок у Бањалуци и уписао се на Богословски факултет у Београду. Прије 23 године је рукоположен, прво у ђакона, а затим на литургији у Козарској Дубици, од стране епископа Јефрема, за свештеника и у Србац је дошао у новембру 1999. године.
Са супругом Сњежаном стекао је једну кћерку и два сина.
- Веома сам срећан што смо у нашој парохији, након 17 година од почетка изградње, прошле године освештали нови храм Васкрсења Христовог и надам се да ћемо до краја године успјети обновити стари храм Покрова пресвете Богородице након пуних 117 година од када је изграђен - истакао је Сарић.
Признање
Протојереј Жељко Сарић награђен је признањем у октобру прошле године на прослави крсне славе и Дана општине Србац. За допринос саборности српског народа у очувању свете православне вјере добио је Захвалницу општине Србац.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.