Прослављени Свети мученици житомислићки

Срна
Foto: Срна

МОСТАР- Велики број вјерника и свештенства сабрао се данас у Манастиру Житомислић и прославио Свете мученике житомислићке, а архимандрит Нектарије, који је служио литургију поручио је да су ови мученици свима примјер и подстрек у снази вјере.

Архимандриту Нектарију, који је секретар Светог архијерејског Синода СПЦ, саслуживали су игуман Пајсија из Манастира Крупа, игуман Данило из Манастира Житомислић, монаси из Манастира Крка и свештенство Епархије захумско-херцеговачке и приморске.

Архимандрит Нектарије је у својој бесједи рекао да су они који слиједе Христа често изложени и поругама и страдањима најгоре врсте као што су и Мученици житомислићки.

"Али, постоји пут и путоказ како да, сљедујући њихов примјер, и мимо мучеништва и ми достигнемо благослов Господњи", рекао је архимандрит Нектарије и нагласио да се треба уздати у милост Божију у љубав Његову и ту наћи милост и утјеху.

Он је истакао да су заповијести о љубави оно што даје снагу да вјерници послуже колико могу својим скромним трудовима Богу у овоме свијету.

"И да постанемо и ми као и ови мученици - свједоци божије спасоносне љубави и побједе", поручио је архимандрит Нектарије и пренио поздраве Његове светости патријарха српског Порфирија, прочитавши Грамату о проглашењу Светих мученика житомислићких.

Игуман Данило подсјетио је да се ове године други пут слави дан Светих мученика житомислићких, који су канонизовани 2005, када је освештан Манастир Житомислић.

"Тада су свечано унесени у списак светих, али није одређен датум њиховог празновања. Прошле године је на Архијерејском сабору одлучено да се 26. јун празнује као њихов датум", појаснио је игуман Данило.

Игуман Данило истакао је да је празник Светих мученика житомислићких веома значајан и посвећен монасима који су у Другом свјетском рату побијени и бачени у Видоњу јаму.

Након службе у Музеју Житомислић је одржан пригодан програм - у умјетничком дијелу наступио је Милош Ковачић, док је бесједу одржао Владислав Топаловић, декан Православног богословског факултета из Фоче.

Литургији су, осим великог броја вјерника, присуствовали генерални конзул Србије у Мостару Васо Гујић, замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић, начелници Источног Мостара и Билеће, Божо Сјеран и Веселин Вујовић, представници Оружаних снага БиХ и многи други.

Житомислићки мученици били су братство манастира Житомислић и пострадали су у Другог свјетском рату.

Са успоставом НДХ братство Манастира Житомислић и сви остали били су позвани да се јаве у мјесни уред, а тада је на челу Манастира био игуман Константин Вучуровић коме је када је страдао било тек 26 година, јеромонах Доситеј Вукићевић, јеромонах Макарије Пејак, искушеник Младен Шаран, искушеник Обрен Окиљевић, богослов Марко Продановић и богослов Бранко Билановић. Код њих се тада нашао у гостима и протођакон из Мостара Владимир Чејовић, који је дошао из Црне Горе, бјежећи од тамошњих ратних дешавања.

Када су позвани да се јаве на попис они су то учинили - сви из Манастира су прешли Неретву и јавили се у мјесни уред, али су их одмах свезали и мучили и одвели на Видоњу јаму изнад Билетић поља, гдје су их бацили и затрпали камењем.

Владимиру Чејовићу тада је понуђен да оде јер није дио братства, али он није желио, рекавши да ће до краја остати са братством Манастира Житомислић, те је и он са њима пострадао.

Братство Манастира је било веома младо и није било пријетња НДХ ни по чему, осим по своме вјерском опредјељењу - Константин је имао свега 26 година, Доситеј и Макарије су те године тек били рукоположени, а Обрен Окиљевић је имао тек 18 година.

Братство Манастира бачено је у јаму Видоња 1941, а митрополит Владислав покушавао је шездесетих година да их достојно сахрани, међутим комунистичке власти то никада нису дозволиле, те су тек 1991. године извађени из јаме и сахрањени у гробници изнад цркве у Манастиру Житомислић, но ни тада нису имали мира.

Ратне 1992. године Манастир је разорен и тада су нови мучитељи бацили експлозив у њихову гробницу, тако да су они два пута страдали.

Данас се у Манастиру Житомислић испред олтара чува само дио њихових моштију.

Они су 2005. године проглашени за мученике јер су два пута страдали и од тада до данас Херцеговци их поштују, пјевају и славе на свакој литургији и моле им се као својим небеским заштитницима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана