Промовисана монографија “Мој Преодац и Тичево”: Једно село, триста једно врело
БАЊАЛУКА - Монографија “Мој Преодац и Тичево” аутора Радована Јовића, која на јединствен начин говори о селима подно Шатор планине у Федерацији БиХ, промовисана је у препуној сали Банског двора у Бањалуци.
Село Преодац са његових 301 врелом Национална географија је осамдесетих година прошлог вијека прогласила за најљепше село у Европи. Шатор са својих 1.872 метра гледа са висине а нешто ниже, на 1.560 метара надморске висине Шаторско језеро је и даље прво горско око БиХ.
- Мањег краја, а више историје нема од Преоца. Средњовјековно утврђење, кула српског војводе Момчила и дан-данас свједочи о дугој историји овог краја. Од 1958. до 1962. године Преодац је са околним селима био општина са више од 3.700 становника, са основном школом, станицом полиције, поштом. По попису из 1991. године Преодац је имао 183 становника, а по посљедњем из 2013. тек 32 житеља. Сада ту живи њих тринаесторо - рекао је Јовић, дугогодишњи новинар и “Гласа Српске” и Срне.
Издавач монографије Драган Салић позвао је све Преочане расуте широм Републике Српске и Србије да дају допринос да се сачува родни крај.
О Преоцу је говорио историчар Милош Станишић, до рата кустос Музеја АВНОЈ-а у Јајцу, а послије њега и Никола Галић дугогодишњи кустос Музеја РС. Са словом о родном крају присутнима у вијећници Банског двора обратио се и Стеван Јовић, рођени Преочанин, угледни бањалучки пулмолог, а једно вријеме и начелник општине Лакташи.
- Више од 180 Преочана стекло је факултетске дипломе.Лео Мартин, тачније, Мишо Јовић је Преочанин. Народна пјевачица Василија Радојчић је основну школу започела у Преоцу. Како је била кћерка попа из Преоца та ставка у то вријеме није била пожељна у њеној биографији. Чувена југословенска манекенка Љиљана Тица, по оцу је из Преоца, а старији је памте као дјевојку Горана Бреговића - подсјетио је Салић на знамените Преочане који су свој дубок траг оставили широм бивше земље.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
