Промовисана књига o календеровачком сиру

С.К.
Foto: С. Кљајић

ДЕРВЕНТА - У организацији Истраживачког центра „Искон" и Јавне установе „Туристичка организација града Дервента" у просторијама Народне библиотеке „Бранко Радичевић" у Дервенти промовисана је књига „Календеровачки масни сир", аутора Дамира Кљајића.

Календеровачки масни, као и кисели сир, спада у аутохтоне сиреве у Републици Српској / БиХ.

То је масни, крављи сир назван по дервентском селу Српски (Горњи) Календеровци, гдје је 1952. године у Земљорадничкој задрузи почела његова производња. 

У књизи су описани, уз бројне архивске фотографије и документа, почеци производње сира у Задрузи, производња сира у сеоским домаћинствима, интересантне приче о произвођачима сира, процес производње, објашњено географско поријекло сира и његов назив.

У књизи су обједињене важне чињенице о сиру, његовом настанку и развоју, а подаци су сакупљани теренским истраживањима која су трајала од 2017. године. Прикупљен је и дио архивске грађе, односно интересантни текстови из различитих новина.

- Календеровачки масни сир настао је у оквиру Земљорадничке задруге у Српским Календеровцима, 1952. године, гдје је дуже вријеме прављен и продаван. Од 1960. године производња почиње и у домаћинствима у селима Горњи Календеровци и Доњи Детлак, гдје се највише и до данас производња овог сира задржала. Мјештани су сир носили на бројне пијаце, у Сарајево и Зеницу, али и у Добој, Славонски Брод, Бањалуку – истакао је аутор књиге.

Додао је да је сир мијењао и свој назив, те је првобитно називан сирац, како и данас кажу бројни старији мјештани.

- Касније је називан масни сир, календеровачки, календеровачки масни, па чак и дервентски и календеровачка коцка – нагласио је Кљајић.

Додаје да је данас, нажалост, у дервентским селима све мање прозвођача сира, па тако и календеровачког масног сира, иако је потражња значајна, чак и из године у годину све већа. 

- Календеровачки масни сир сасвим сигурно има богату традицију и квалитет, што је и документовано у овој књизи. Зато је циљ да подстакнемо свијест о важности очувања традиционалних производа. Јер сир није само прехрамбени производ, већ драгоцјени дио културног насљеђа и гастрономске баштине. Први задатак је очување и промоција, а потом брендирање сира, те његово уврштавање на Листу нематеријалног културног насљеђа Републике Српске, као и заштита ознаке географског поријекла – истакао је Кљајић.

Директор Туристичке организације града Биљана Теофиловић каже да је аутор имао подршку ове организације у издавању књиге, и да је веома значајно да је она угледала свјетлост дана.

Књига, као и летак „Календеровачки масни сир", који је такође представљен овом приликом, настали су у оквиру пројекта „Допринос мрежа организација цивилног друштва унапређењу културног наслијеђа у БиХ", који финансира Европска унија. Издавање књиге и летка је суфинансирао град Дервента.

Наташа Ђорђић из Удружења грађана "Топер" Добој, које је партнер проjeкта "Допринос мрежа организација цивилног друштва унапређењу културног наслијеђа у БиХ" нагласила je  да је ријеч о пројекту који има за циљ да допринесе очувању културне материјалне и нематеријалне баштине.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Galerija
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана