Професор Здравко Ђукић из Српца змајевом варијантом поразио Корчноја
Србац - Када је прије пола вијека трећи шахиста свијета Виктор Корчној гостовао у Београду и одиграо симултанку на 30 плоча, нико није могао ни помислити да би могао доживјети пораз од једног младића који је тек откривао тајне ове древне игре.
А тај младић био је Здравко Ђукић из Српца, студент треће године Природно-математичког факултета у Београду, који је 10. априла 1969. године приморао совјетског велемајстора да потпише капитулацију након што је претходно добио 24 партије против талентованих шахиста из бивше Југославије, док је у свега пет ремизирао.
- Био сам узбуђен што сам имао привилегију да играм против једног од најбољих шахиста свијета. Одлучио сам да се не предам тако лако, већ да примијеним знање које сам стекао играјући за шаховски клуб који је дјеловао при нашем факултету. Гледао сам и неке раније мечеве Корчноја, нарочито оне против Бориса Спаског у борби за свјетску титулу - сјећа се Ђукић.
Ти детаљи су превагнули да након 33 одиграна потеза Корчној призна пораз, што је својим потписом као свједок овјековјечила и вишеструка шампионка Југославије у шаху Милунка Лазаревић.
- Играла се сицилијанска одбрана, змајева варијанта, и Корчној је против мене одиграо потез због којег је изгубио меч од совјетског колеге. Још тада је рекао да тај потез више никада неће одиграти, а примијенио га је управо против мене, што ме је запањило. То сам искористио у своју корист и добио меч - каже Ђукић.
Додаје да се Корчној изненадио Ђукићевим знањем, због чега му је честитао и пренио организаторима симултанке да је “овај студент веома добар”.
Србачки шахиста, који се пензионисао прије осам година, након што је четири деценије предавао математику у Центру средњих школа “Петар Кочић” из Српца, каже да је ову игру заволио још као гимназијалац а та љубав траје до данас.
Имао је срећу да је студирао са некадашњим олимпијским репрезентативцима Југославије и велемајсторима Бошком Јовановићем, Мирославом Ашићем и Енесом Удовичићем, који су били његови велики пријатељи и помогли да се изгради као шахиста.
- Пошто сам почео радити као професор у родном граду, учланио сам се у Шаховски клуб Србац и три пута био општински првак. Шест пута сам био првак и на општинском такмичењу пензионера, а неколико пута сам учествовао на републичким такмичењима пензионера и освајао награде. Као члан Шаховског клуба Србац допринио сам да изборимо Прву лигу Републике Српске - каже Ђукић.
До сада је одиграо на хиљаде партија, али посебно памти симултанку против четвороструког првака Југославије Милана Вукића, коју је изгубио. Некадашњег бугарског првака Венцислава Инкјова побиједио је француском одбраном.
У својој средини је нарочито препознат као врстан математичар. Поводом 25 година рада, Друштво математичара, физичара и астронома БиХ му је 1978. додијелило највише признање, а добитник је и највишег општинског признања, Повеље општине Србац.
Склањање краља на сигурно
- У свакој партији пресудно је отварање, брз развој фигура и склањање краља на сигурно, тзв. рокада. Ако то не урадите на вријеме, велике су шансе да ћете изгубити. Дешавало се да изгубим већ добијене партије, али и обрнуто. Међутим, из сваке изгубљене партије нешто се научи - каже Здравко Ђукић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
