Професор српског на плантажама ароније
Котор Варош - Маја Маџарић из села Грабовица код Котор Вароша у року је стекла диплому професора српског језика и књижевности и са просјеком од 9,2 ушла у друштво пет најбољих студената своје генерације, али умјесто преношења знања ђацима за сада се окренула пољопривреди.
На промјену плана одлучила се јер, без обзира на квалификације, никако није успијевала да пронађе посао у струци. Не клонувши духом окренула се породичном бизнису и узгоју ароније.
Маја је једна од многих младих људи који су вјеровали да ће им се труд на факултету исплатити.
- Прво сам студирала економију, али ми се није допала. Превише рачуна и бројева за моју романтичну душу. Пребацила сам се на Филолошки факултет, гдје сам по клишеу постала књишки мољац и брзо положила испите - испричала је Маџарићева.
Диплома јој је у рукама, али је већ годину на евиденцији Завода за запошљавање.
- Иза мене су десетине пријава на конкурсе у основним и средњим школама и библиотекама, али ништа. Са надом да ћу радити као професор уписала сам се и руски језик и књижевност и сада сам трећа година – казала је упорна Маџарићева.
Док не стекне још једну диплому, вриједна Маја се брзином свјетлости са анализе Толстојевих романа и граматике пребацила на узгој малих црних бобица опорог укуса, познатих као ароније.
- Моја породица већ четири године узгаја аронију, а послије завршетка факултета засукала сам рукаве и преузела велики дио посла на себе, јер се од нечега мора живјети - прича Маџарићева.
Она данас ради све - од рекламирања и проналаска купаца, до окопавања и бербе ароније, паковања, спремања ликера, сока, џема и слатка. Затекли смо је на Сајму пољопривреде у Бањалуци како љубазно посјетиоцима прича о љековитим својствима ароније и стрпљиво сваком сајмашу нуди производе за дегустацију.
- Није довољно само произвести неки производ, већ је једнако важна промоција на путу до проналаска купаца. Конкуренција је јака, али кад људи пробају производ, продаја је загарантована - каже Маџарићева.
За њу нема непремостивног проблема, али признаје да јој најтеже пада берба.
- Плодови стижу у првој половини августа, када су температуре изразито високе. Бере се по цијели дан, што нимало није лако на плус 40. Отежавајућа околност је што су плодови ситни, а на жбуну их има на хиљаде - казала је се Маја и додала да је рад на плантажи ароније толико завољела да чак и кад добије посао у учионици неће одустати од узгоја црних бобица.
Засад
Породица Маџарић има 700 садница ароније, коју узгаја на 3,5 дунума земље. Киша и град им сваке године умање род, али се боре, па су ове године убрали око три тоне свјеже ароније.
- Један дио ћемо продати у свјежем облику, а други прерадити у сокове и џемове - казала је Маја Маџарић и додала да аронија достиже добру цијену и да се од њеног узгоја може добро живјети, али да би било још боље када би био одобрен извоз у ЕУ, гдје је њена цијена неколико пута виша.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
