Приједор: Први пут услуга регулисана у складу са законом о социјалној заштити

“Законом о социјалној заштити Републике Српске предвиђено је да, осим права утврђених овим законом, јединица локалне самоуправе може да утврди и остала права и услове и критеријуме за њихово остваривање, а једно од проширених права јесте и јавна кухиња”, рекла је Касаловићева Срни.

Према овој одлуци, право на услугу јавне кухиње могу остварити корисници права на новчану помоћ, хронично обољела лица која живе сама без редовних мјесечних примања, бескућници, као и сва лица за која се на основу приложене документације и стручног увида у породичне и личне прилике у којима лица живе, процијени да се налазе у стању социјалне потребе и да не могу на други начин обезбиједити оброк.

“Процедуру и начин остваривања права на услугу јавне кухиње утврђује Центар за социјални и доставља их овом одјељењу, а на основу објављеног јавног позива који се расписује у првом кварталу текуће године, град врши избор пружалаца услуге јавне кухиње. Услови учешћа и потребна документација биће дефинисани у јавном позиву, а град ће са изабраним пружаоцима услуге уговорити права и обавезе”, појаснила је Касаловићева.

Она је подсјетила да је прво проширено право које је у складу са Законом о социјалној заштити град Приједор уредио одговарајућим актима персонална асистенција за лица са инвалидитетом, а да је сада то и услуга јавне кухиње као друго проширено право које се суфинансира из буџета града.

У Приједору раде двије јавне кухиње, а отварање прве иницирали су овдашњи гимназијалци 2010. године прикупљањем потписа суграђана. Непуну годину касније Хришћанска хуманитарна организација “Хљеб живота” подијелила је прве оброке у првој јавној кухињи граду на Сани, а од 2013. то чини и у Љубији. Крајем 2016. године другу јавну кухињу отворило је Удружење грађана “Оптимисти”.

Данко Малешевић из “Хљеба живота”, рекао је да у Приједору има стотину корисника на дан, а у Љубији 40.

“Чуо сам за нову одлуку и поздрављам сваки корак који води бољој координацији са Градском управом и Центром за социјални рад, а посебно када су у питању спискови корисника”, рекао је Малешевић Срни.

Зијад Чанић из “Оптимиста” рекао је да ова јавна кухиња има 286 корисника, да се њихов број повећава из године у годину и да су одборници Скупштине града приликом доношења буџета морали имати на уму да цијене прије три године и данас нису исте јер је све поскупјело.

“Цијена оброка који ми припремамо је 2,20 КМ и не бисмо се постидјели почастити њиме и одборнике. За храну и за све друге трошкове нама је мјесечно потребно 15.000 КМ, а од града добијемо 5.000”, рекао је Чанић Срни.

Он је поздравио одлуку локалне власти да уреди ову област у складу са законом и нагласио кључну улогу Центра за социјални рад који редовно треба да и ажурира и ревидира спискове корисника услуге јавне кухиње.

“Према мојој процјени, ако би се реално гледала испуњеност услова, мислим да би број корисника у обје кухиње био око 350 односно за 80-ак мањи него што је сад”, додао је Чанић.

Осим екстерних донација удружењима која воде јавне кухиње, суфинансирање из градског буџета почело је 2012. године. Посебна буџетска ставка отворена је двије године касније и у почетку је износила 30.000 КМ да би до данас била учетверостручена.

За суфинансирању јавних кухиња у буџету града за прошлу годину било је планирано 120.000 КМ, а реализовано је 145.000 КМ, док је за ову годину поново планирано 120.000 КМ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.