Причају и турски, а матерњи не знају

Директорка вртића “Наша радост” Србац Богдана Михољчић каже да се у раду често сусрећу с дјецом која причају неразговијетно или уопште не причају, а сваке године је све више таквих случајева.

- Први језик им је страни умјесто матерњег, муцају, тепају или имају слаб фонд ријечи, а на постављена питања не дају одговоре. Готово у свакој вртићкој групи имамо по неколико дјеце с таквим потешкоћама. Будући да немају остварен говор, теже реализују комуникацију с другом дјецом што оставља дубоке трагове на њихов развој - рекла је Михољчићева.

Додаје да су покушали да ангажују дефектолога или логопеда који би радио с њиховим полазницима, али су наишли на низ потешкоћа.

- Добили смо од начелника општине сагласност да пронађемо адекватног стручњака, звали смо редом општине и градове у окружењу, али овај кадар је дефицитаран и сви су већ заузети у пријеподневним терминима када се дјеца налазе у нашој установи - истакла је Михољчићева.

Уз велике напоре, успјели су остварити контакт с једним стручњаком из Бањалуке и уколико постигну договор покушали би га ангажовати по уговору о дјелу, на период од три дана седмично по два часа.

- За почетак би то било довољно како бисмо омогућили индивидуалан рад, али имајући у виду пораст броја дјеце с говорним потешкоћама, указује се потреба за свакодневним ангажманом. Захваљујући ресорном министарству обезбијеђен је дефектолог који обилази наш регион једном мјесечно и долази у нашу установу у просјеку на пола сата, али је то недовољно за квалитетан рад - рекла је Михољчићева.

У Српцу тренутно два стручњака раде на развоју говора 42 регистрована корисника Удружења родитеља и дјеце с посебним потребама “Извор”. Једном седмично долази логопед из Градишке, а два пута у току седмице с њиховим члановима ради дефектолог из Српца, који је ангажован и у раду специјалног одјељења у Основној школи “Јован Јовановић Змај” из Српца.

Директорка удружења “Извор” Мира Татић каже да због недовољног броја термина нема могућности да се адекватним терапијама обухвате и друга дјеца предшколског и школског узраста.

- Раније смо то успијевали али је посљедњих година повећан број наших корисника, а ограничена су нам и буџетска средства, тако да нема простора за рад с дјецом која нису категорисана и која похађају редовне школе и вртиће, иако имамо сталне упите заинтересованих родитеља - рекла је Татић.

Педијатар Саша Јовичић, власник Специјалистичког центра “Хемера” у Српцу, каже да је у овој здравственој установи такође повећан број дјеце с овим проблемом.

- Имамо ситуацију да дјеца причају све друге језике осим матерњег, најчешће енглески, па чак и турски. То можда некоме звучи симпатично, али је стање забрињавајуће.

Најчешћи узрок јесте неконтролисано кориштење мобилних уређаја. Потребно је овакву дјецу каналисати на праву страну и у процес укључити не само логопеде и дефектологе, већ и психологе, васпитаче и социјалне раднике - истакао је Јовичић.

Он напомиње да често издаје упутнице родитељима који због недостатка стручњака траже помоћ у сусједним општинама и излажу се додатним трошковима.

- Овај проблем мора бити приоритет и у буџету општине за идућу годину треба пронаћи средства да се омогући квалитетан рад с дјецом која имају овакве проблеме - рекао је Јовичић.

Будући кадрови

Богдана Михољчић каже да би у наредном периоду требало подстицати будуће студенте да уписују дефицитарна занимања попут логопеда и дефектолога. Један од начина је, сматра она, да приликом додјеле општинских стипендија кадрови тих профила имају приоритет.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.