Предрасуде стопирају узгој индустријске конопље
БАЊАЛУКА - Иако индустријска конопља представља велики економски потенцијал због широког спектра примјене у прехрамбеној, текстилној, фармацеутској, па и аутомобилској индустрији, у Српској нема засада те биљке због предрасуда да се та култура користи искључиво као опијат.
Прва помисао на спомен конопље код већине људи изазива асоцијације везане за кривичне радње попут конзумирања марихуане, хашиша или пак њихове продаје, али узгој индустријске конопље није нелегалан.
У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС истичу да се конопља сматра првом биљком коју је човјек засадио, наглашавајући да је неправедно запостављена и искључена из производње.
Из министарства подсјећају да је бивша Југославија била један од водећих произвођача конопље у свијету, те да је према подацима ФАО из 1948. године по површини на којој се узгајала конопља Југославија била прва земља у Европи, искључујући СССР. Додају да је у Оџацима у Србији била основана и јединствена берза стабљике, одакле је диктирана цијена за Европу, наводећи да је производња ове биљке, која се може користити као храна, лијек, енергент, одјећа, грађевински материјал и сточна храна почела да се гаси распадом бивше државе.
- У посљедњих годину, двије у Српској постоји интересовање за узгој индустријске конопље и изградњу прерађивачких капацитета, међутим, плантажа нема због опреза пољопривредника јер доста становништва на спомен конопље повлачи паралелу и сматра да је то дрога - каже Драгана Зец из Одјељења за биљну производњу у Министарству пољопривреде.
Она истиче да је конопља биљка прошлости, садашњости и будућности, како због великог броја производа који служе за исхрану становништва и животиња, тако и због својих својстава која помажу у заштити здравља људи, али и животне средине, јер је производња те културе махом органска.
- Примјеном нових технологија производња конопље на нашим просторима може у значајној мјери да побољша економију земље, али и да сачува људе у руралним подручјима - наглашава Зец.
Према њеним ријечима, ради се о биљци која је искористива скоро у цјелости и чијом прерадом се добија више од 20.000 производа попут уља, вина, кекса, ракије, чаја, боја, пелета, брикета, текстила, те разних козметичких препарата.
- Сјеме конопље је, на примјер, изузетно хранљиво и користити се сирово, пржено, мљевено и у облику уља. Конопљине сјеменке и хладно цијеђено уље најбогатији су извори омега три масних киселина, које имају непроцјењив значај за људско здравље - прича Зец и додаје да сјеменке конопље јачају имунитет, смањују ниво холестерола и штите крвне судове.
Предсједник Савеза пољопривредних произвођача РС Стојан Маринковић каже да на овим просторима у прошлом вијеку готово да није било сеоске куће које није гајила конопљу, али да од посљедњег рата па наовамо нема узгоја.
- Без обзира на економску оправданост, међу ратарима нема интересовања за производњу, а томе су вјероватно кумовале те предрасуде око дроге. С друге стране, наша индустрија није развијена, тако да се и то мало потреба за конопљом намири из увоза. Нема ни центара за откуп и све то је разлог што та култура није овдје заживјела - прича Маринковић.
Психоактивне супстанце
У Министарству пољопривреде наводе да индустријска конопља садржи низак ниво психоактивне супстанце ТХЦ до 0,2 одсто и нема омамљујуће дјеловање.
- Из индустријске конопље се не може произвести опојна дрога. У сјемену, то јест зрну биљке не постоји ТХЦ, као ни у стаблу или коријену и ТХЦ се провјерава када биљка формира цвијет, не прије - истакли су у министарству.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
