Предић: Херцеговина има добро земљиште за развој винове лозе

Предић је рекао да је резидба једна од најзначајнијих фитотехничких мјера која доприноси расту и развићу појединих органа винове лозе, а с обзиром на климу и поднебље Херцеговине - резидба је могућа у току читавог периода мировања винове лозе.

Он је објаснио да се под резидбом подразумијевају све радње под којима се поједини органи винове лозе ђелимично или потпуно скраћују са чокота.

“Резидбом се постиже успостављање оптималног односа између висине приноса и квалитета грожђа, оптималног односа између броја ластара и лисне површине са једне стране и броја цвати, односно гроздова са друге стране, а све с циљем добијања високих и квалитетних приноса”, рекао је Предић новинарима.

Предић је рекао да се основна резидба ради у периоду мировања винове лозе, односно од отпадања лишћа у јесен претходне, па до бубрења окаца у прољеће наредне године.

Он је напоменуо да на вријеме резидбе много утичу климатски услови подручја, те навео да се у виногорјима Републике Српске резидба обавља у јесен, током зиме и у прољеће.

“Јесења резидба почиње у другој половини новембра и својствена је за винограде који се налазе под великим површинама. Уколико временски услови то дозвољавају, резидба је могућа и током зимског периода и она траје све до марта”, појаснио је Предић.

Предић је рекао да се, када је ријеч о мањим виноградима, са резидбом почиње од половине фебруара, на дан Светог Трифуна - заштитника виноградара и винара, а рана прољећна резидба почиње у марту и првој половини априла и траје 30 до 40 дана.

“Постоје три начина резидбе - кратка, дуга и мјешовита. Кратка резидба је својствена за сорте које у основи ластара имају боље развијена родна окца, а дуга је својствена за сорте које се гаје у топлим пређелима и на узгојним облицима са високим стаблом. Мјешовита резидба својствена је за сорте које у основи имају слабије развијена родна окца”, објаснио је Предић.

Он је рекао да се сама техника резидбе изводи маказама, пресијецањем ластара на одређену дужину.

“Након резидбе винове лозе сљедећа радња је ђубрење винограда, а сљедећа битна радња у виноградима је прскање против пепелнице и пламењаче”, рекао је Предић.

Виноградари 14. фебруара, на дан Светог Трифуна, иду у винограде, орезују лозу и вином заливају чокоте, да би тиме повратили винограду малаксалу снагу, послије дугог зимског периода, па да почне бујати у прољеће које се већ почиње примицати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.