Православне иконе у храму код Српца свједоче о славној прошлости

Начелник Одјељења за односе и сарадњу са Српском православном црквом Секретаријату Дарио Дринић каже да су након рестаурације иконостаса у Машићима прије двије године кренули у захтјеван посао да иконама из 130 година старог храма некадашње стапарске парохије подаре нови живот.

- Изградњом нове цркве у Разбоју, иконе из старе цркве су одложене и временом су све више пропадале, што је било заиста штета, јер се радило о прелијепим радовима који су плод новосадске иконописачке школе. Кренули смо у обнову на прољеће прошле године, а на овом захтјевном послу више од годину дана била је ангажована рестауратор-конзерватор Вања Шотра Дурсун из Бањалуке - рекао је Дринић.

Будући да судбина старе цркве у којој се тренутно обављају богослужења још није позната, иконе су нашло мјесто у новом храму Преображења Господњег у Разбоју. Дринић каже да оне подсјећају вјернике на изузетну славу њихових предака и њихов капацитет и моћ да се у том времену наруче оваква умјетничка дјела и допреме у Лијевче, што није било нимало лако.

- Од 15 икона на 12 се налазе ликови апостола. Постоје још двије иконе Исуса Христа и Богородице које нису вјешто урађене у ранијем периоду. Разлог за то је што је у новосадским иконописачким школама било више људи у радионицама и нешто је допало главном мајстору, а нешто шегрту. Остало је још да буду обновљене и Царске двери које су из познијег периода. Мада, поставља се питање да ли их уопште вриједи обнављати, јер немају љепоту као ове иконе - рекао је Дринић.

Додаје да су храмови некада грађени солидарно, тако да приложници ових икона нису били искључиво везани за Стапаре, него за цијело Лијевче поље.

- Имали смо и приложнике из Кочићева, Карајзоваца, Козинаца, Рогоља и других мјеста. Била су то нека солидарнија времена, о чему свједоче и записи на полеђини икона који говоре да је Лијевче некада дисало као једно - рекао је Дринић.

Он је истакао да се навршило 130 година од тренутка када је изграђена стара црква у Разбоју која је освештана 6. септембра по старом, а 18. септембра 1892. године по новом календару.

- Храм и даље доминира овим крајем и подсјећа нас ко смо и шта смо. То је једна од првих зиданих цркава у овом крају након кукуљске и градишке цркве - нагласио је Дринић.

Протојереј србачке парохије Жељко Сарић рекао је да црквено сликарство црпи коријене још у Старом, а спомиње се и у Новом завјету, када је апостол Павле, који је по предању први иконописац и сликар, насликао неколико икона Богомајке, међу којима је најпознатија Тројеручица.

- Разна времена су утицала на црквено сликарство и ове иконе настале су у периоду када је српски народ излазио из турског и прелазио у аустроугарско ропство, које је дозвољавало да се подижу храмови, али су имали одређена правила како ће бити грађено и како ће бити сликане иконе. Ове иконе свједоче о једном времену које не смије бити заборављено и исти такав пројекат реконструкције икона нас ускоро очекује у Српцу - рекао је Сарић.

Иконе из старог храма у Разбоју изложене су у Дому културе “Угљеша Којадиновић” у Српцу у склопу прославе крсне славе и Дана општине Србац.

Осовица

У Српцу је ових дана завршен и пројекат израде 10 портрета српских патријарха које је техником уља на платну радила сликарка Јелена Вушуровић из Цетиња за потребе свечаног салона манастира Осовица. Поред патријарх урађени су и портрети епископа Јефрема и високопреподобног архимандрита осовичког Теофила, који ће такође красити зидове овог манастира.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.