Повеља почасног грађанина Приједора италијанској хуманитарки
Приједор - Предсједник Удружења "Програм Приједор" из италијанског града Трента Кристина Бертоти сутра ће добити повељу почасног грађанина Приједора, чиме ће бити крунисана двадесетогодишња сарадња два града.
"Повељу почасног грађанина Приједора додијелићемо жени која већ 20 година долази у Приједор и која је многе пројекте овдје реализовала, а многе Приједорчане одвела у Тренто да виде како се многе ствари рјешавају у покрајини која је најразвијенији дио Италије", рекао је градоначелник Приједора Марко Павић.
Повеља почасног грађанина једно је од признања која се додјељују поводом 16. маја, Дана града Приједора. Италијанка која ће њоме сутра бити овјенчана каже да је Приједор дио њеног живота.
"Могу рећи само хвала. Ја се одавно осјећам као грађанка Приједора. То признање које ћу добити је потврда нечега што ја већ осјећам. Приједор сам први пут посјетила из радозналости, а сада га осјећам као свој град и своју кућу јер сам ушла у седам стотина породица и упознала њихове проблеме, мане и врлине", рекла је Срни Бертотијева.
Удружење "Програм Приједор" има 130 чланова, а десетак чланова Управног одбора сваког понедјељка у Тренту се састају да разговарају о реализацији текућих пројеката и плановима за будуће активности.
Од чланарине, добровољних прилога, подршке града Трента, истоимене провинције и регије Тренто Алте Адиђе Удружење финансира пројекте у областима економског развоја, социјалне заштите, здравства, образовања, питања младих, културе, инфраструктуре и људских права.
"Спољна политика Италије ида ка томе да се све мање улаже на Балкан и да постојећи програми треба да се приводе крају, посебно у Србији и на Косову, али за БиХ се опрезно иде у то смањење присуства управо због карактеристичне политичке и социјалне ситуације", појашњава Бертоти зашто 20 година након рата и даље постоји интерес Италије да помаже БиХ.
За разлику од осталих невладиних организација, чланови Удружења "Програм Приједор" не само да не примају хонораре за свој рад, него плаћају 50 евра годишњу чланарину, новчано помажу најугроженије породице у Приједору и сами сносе трошкове пута у Приједор.
"Удружење нема стално запослених у Тренту. Имамо једну особу на пола радног времена у канцеларији у Тренту и немамо никакве трошкове за ту канцеларију јер нам ју је локални зубар уступио на кориштење и плаћа све наше рачуне. Имамо двоје стално запослених у нашој канцеларији у Приједору, а сви остали смо волонтери и не примамо никакве накнаде за свој рад", појашњава Бертоти.
Она додаје да има своју пензију од 210 евра, а да свако путовање у Приједор плаћа по 150 евра, те је управни одбор одлучио да је од ове године ослободи плаћања путних трошкова.
"Било је година када смо планирали пројекте вриједности 300.000 евра, а провинција нам одобри 70.000 евра. Без обзира на то, ми морамо реализовати свих 300.000 јер смо на бази тога добили и тих 70.000. Ако не реализујемо, идуће године ће нам још смањити подршку, тако да се онда обраћамо разним другим донаторима да надокнадимо разлику", појашњава Бертоти.
Члан управног одбора Паоло Пармезан процјењује да је за 20 година у Приједор путем овог удружења уложено између четири и пет милиона евра и истиче да је један од најважнијих пројеката такозвано усвајање на даљину путем којег је 986 породица добијало редовну помоћ од 360 евра годишње, а тренутно такву помоћ има 300 породица.
"Ја новац шаљем породици Брдар која има петеро дјеце. Најстарије има седам година, а најмлаше је имало само неколико дана када сам их посљедњи пут посјетио. Живјели су у кући без крова и мој први трошак био је тај кров како би живјели у пристојним условима", наводи Пармезан.
Он наглашава да је предност оваквих пројеката у томе што се помоћ даје директно кориснику, без посредништва, и тако донатор зна да је помоћ заиста и стигла у праве руке.
"Имамо много захтјева за помоћ, али не можемо их прихватити све. Ми немамо могућности да све потребе задовољимо и зато морамо имати строгу процедуру за одабир корисника у којој нам помаже и приједорски Центар за социјални рад", појашњава Пармезан.
Бивши предсједник Удружења "Програм Приједор" Ецио Пилати рекао је да су задовољни путем који су прошли јер су почели са микрокредитима за пољопривреднике у вријеме одмах послије, рата кад у Приједору није било банака, а данас су партнери Приједору у пројекту ЕУ "Адрија футуринг".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
