Потресним филмом “Сара” промовисана књига “Без наслова” сестара Васиљевић
ИСТОЧНО САРАЈЕВО - У Културном центру у Источном Новом Сарајеву, кроз документарни филм “Сара”, представљена је књига поезије “Без наслова” прерано преминулих сестара Свјетлане и Андрее Васиљевић, дјевојчица од девет и 15 година.
Андреа и Свјетлана вољеле су да пишу и цртају, а њихове радове које су с огромном љубављу стварале сачувала је мајка Рада, која је дио пјесама уврстила у књигу поезије.
У потресном филму који је публика синоћ одгледала, Рада је са огромном мајчинском љубављу и топлином причала о својим мезимицама, истичући да су биле два различита свијета, а опет јако везане једна за другу.
За Андреу је рекла да је била весела и раздрагана дјевојчица, док је Свјетлана била тиха, повучена и мудра, те да је ствари увијек гледала са неке психолошке стране.
Велике планове за будућност о којим су маштале са својом мајком прекинула је тешка саобраћајна несрећа 18. септембра 2005. године на путу према Палама.
“Изгубила сам моја два анђела. Свјетлана је одмах подлегла, а Андреа је битку за живот изгубила након девет дана коме. У несрећи је погинула и дјевојка Јелена Новаковић, која је возила. Само сам ја преживјела”, испричала је Рада.
О тешким тренуцима које је тада преживљавала са супругом, у филму су говориле и њене колеге из болнице у Касиндолу, гдје је Рада запослена, које су на сваки начин настојали да јој олакшају бол.
Велику утјеху пружили су јој, а то и данас чине, Свјетланини и Андреини школски другари који је редовно посјећују, као и бројни пријатељи и комшије који јој никада нису дозволили да се преда.
Четири и по године након несреће родила се Сара која је, као и сестре, надарена за писање.
Након пројекције, режисер филма Слободан Тинтор рекао је новинарима да није било лако снимити овако емотивну и тешку причу којом се жели пренијети ванвременска и ванпросторна порука једне мајке да се трагедије свакоме дешавају, а да живот иде даље.
“Филм говори о одрастању Свјетлане и Андрее, њиховом животу и таленту за поезију и сликање. Након тога слиједи прича о њиховој трагедији и огромној борби њихових родитеља да прихвате чињеницу да их више нема. Рођење треће кћерке Саре, која је наслиједила таленат за поезију од сестара, родитељима враћа вољу за животом”, објаснио је Тинтор.
Рада Васиљевић је рекла Срни да је подршком коју је синоћ добила од бројних пријатеља и суграђана, све речено.
“Могу рећи да сам урадила праву ствар, да ће моја дјеца живјети и да ће ова књига пренијети нашу поруку да живот мора да иде даље”, каже Рада.
Сара Васиљевић истиче да је препоносна на своју мајку јер је смогла снаге да прође кроз све што јој се десило, да је пресрећна што ће њене сестре на неки начин да оживе кроз ово предивно вече и што ће их људи који их нису познавали, бар овако упознати.
Она је рекла да је веома поносна и на филм “Сара” који симболично носи њено име, објаснивши да је то скраћеница од имена њених сестара и мајке, Свјетлане, Андрее и Раде.
Књига и документарни филм издање су Завода за уџбенике и наставна средства Републике Српске.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
