Потенцијали бањске медицине недовољно искоришћени: Традицију потиснуло модерно лијечење
БАЊАЛУКА - Бенефити бањских вода и љековитог блата по људско здравље одавно су познати, али број стручњака који изучавају ову област медицине се смањио посљедњих деценија, због чега многе благодети које нам је природа даровала остају неискоришћене.
Казао је ово за “Глас Српске” признати стручњак балнеоклиматологије, односно бањске медицине, професор Милисав Чутовић из Београда.
У Србији су, казао је Чутовић, медицински изучили 307 различитих љековитих вода од којих се користи око 50.
Додаје да је ситуација у Српској и БиХ слична те да је штета не искористити потенцијал који нам је природа даровала.
- Ова област се раније више изучавала на медицинским факултетима, те смо имали више специјалиста. Развој терапије лијековима и савремени приступи потиснули су ту област у страну - казао је Чутовић.
Упркос недостатку специјалиста у области балнеоклиматологије, Чутовић истиче да Србија и Српска када је ријеч о стручном кадру предњаче у односу на европске земље.
- Приступом који смо задржали из нужде, јер нисмо имали новца да традиционалне бање претворимо у модерне спа центре, очували смо медицинску струку и традицију коју треба да негујемо, али и да унапредимо - појаснио је Чутовић.
Љековита блата и вода, нагласио је, ефикасни су само ако се примјењују тамо гдје им је извор јер транспортом губе љековита својства.
- Ови бањски чиниоци могу пуно да помогну, бар да смање количину лекова коју пацијенти користе. Овакво лечење је спорије и захтева знање и искуство, али је здраво и право решење јер човека лечите на најздравији могући начин - тврди Чутовић.
Бањски центри, појашњава, не значе ништа ако не постоји едуковани кадар, односно да имају бар једног доктора и сарадника који познаје термоминералну воду или љековито блато у бањи у којој ради. Неопходно је да су они упознати и са начином примјене како би ефекат по здравље пацијента био максималан.
Једини балнеоклиматолог у Републици Српској, начелница одјељења у “Бањи Слатини” Драгана Јанковић казала је да је неопходна едукација у овој области како би терапија имала најбољи ефекат по здравље пацијента.
- Сваком пацијенту приступамо индивидуално како бисмо одредили најбољу терапију. Извор термоминералне воде и љековито блато, заједно са угодним климатским карактеристикама пружају могућност за свеобухватну медицинску рехабилитацију - казала је Јанковићева и додала да планирају да “Бања Слатина” добије нови изглед, те да унапређењем садржаја постане примјер како треба изгледати здравствени туризам.
Чутовић и Јанковићева истичу да су едукације о значају балнеоклиматологије, каква је одржана прошле седмице у “Бањи Слатини”, битне за будућност рехабилитационе медицине, али и превенције многих болести које модеран начин живота доноси.
“Бањски дан”
Професор Милисав Чутовић казао је да су најчешће грешке у примјени љековитих вода начин на који се користе те да пацијент треба да поштује правила “бањског дана”.
- Наши људи воле да се купају, свако би у води био два сата. Боравак у термоминералној води од 15 до 30 минута има ефекта, највише два пута дневно, све више од тога је неефикасно. Искуство говори да се оптимални ефекат може добити за три седмице са око 15 бањских процедура дневно које морају бити усклађене како би пацијент имао максималну корист - истакао је Чутовић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
