Породица Макарић Васкрс дочекује хиљаде километара далеко од родне груде: У коферима понијели и обичаје

Овако за “Глас Српске” почињу причу чланови породице Макарић који по први пут ове године највећи хришћански празник Васкрс прослављају далеко од родне груде и то у Чикагу. Глава породице Младен већ дуже година живи и ради у Америци, а њему су се у јануару придружили супруга Драгица, те четворогодишњи син и кћеркица која ће у Америци прославити први рођендан.

- И претходних година мој супруг је због пословних обавеза, али и велике удаљености између Чикага и Бањалуке, која износи више од 7.000 километара, био спријечен да дође и да заједно прославимо највећи хришћански празник. Тако да смо по први пут сви заједно за Васкрс и то у Чикагу. Нашу срећу једино квари то што смо хиљаде миља далеко од својих најближих и пријатеља. Али ту су, у нашим срцима. Свакако нам комуникацију олакшава и савремена технологија тако да ћемо видео-позивима једни другима честитати Васкрс и пожељети мир, срећу и благостање. Мада живот и честитке путем видео-позива немају ону снагу и не одишу срећом као када смо заједно са бабама и дедама те осталим најближим - испричала је Драгица.

Када је ријеч о традиционалним обичајима, наводи да она и супруг неће дозволити да оно што се с кољена на кољено преносило у њиховим породицама нестане и ишчезне на тлу Америке.

- Сина од малена учимо нашој традицији и обичајима тако да ће са нама, као и кћеркица која нема још годину, прво у недјељу на молитву у цркву. С обзиром на то да сви постимо, осим мале бебе, након причешћа, прво ћемо пробати васкршња јаја. Након дружења са нашим људима идемо кући гдје ћу дан раније припремити традиционалну васкршњу трпезу - наводи Макарићева и са тужним гласом додаје да ће тај дан имати све, али да ће се ипак осјетити нека носталгија за родном грудом и најмилијима које су оставили у Републици Српској. 

Ријетко може проћи недјеља, а да Макарићи не посјете храм Стефана Дечанског у Чикагу гдје срећу много људи са овог дијела Балкана.

- Црква је свуда спона људи, посебно оних који су далеко од своје родне груде. Нашег сина уписали смо одмах чим смо дошли у Чикаго на фолклор који је организован у храму. Има доста дјеце са наших простора. Играју се и друже, тако да и на тај начин покушамо дијелом да надокнадимо игру и дружење са игралишта у Бањалуци. У сва та дешавања укључићемо и млађу кћеркицу чим мало порасте - казала је Макарићева.

С обзиром на то да им се живот из коријена промијенио у јануару, наводи да су још у фази привикавања новом систему.

- Младен има властити превоз, вози камион, као и много људи са наших простора. Он је све до јануара био подијељен између Бањалуке и Чикага. Економска ситуација нигдје није добра, али ми смо скупа и то је оно што смо чекали четири године. Почетак нигдје није лак, али изборићемо се - рекла је Макарићева.

С обзиром да за Чикаго кажу да је српски град, Макарићева наводи да наше људе срећу јако ријетко, осим ако изузму неколико пријатеља из Србије, Црне Горе и Хрватске.

- Наше људе срећемо углавном у цркви. Кажу да је ово српски град, али и метропола од од скоро 10 милиона становника и срести некога нашега на улици је веома риједак случај  - истакла је Макарићева.

На питање када би сада требало да одаберу да ли да живе у Бањалуци или Чикагу наводе да на то питање тренутно немају одговор.

- За сада то су наша два омиљена града на два континента. Тренутна економска ситуација нас је одвела далеко, али то не значи да се нећемо вратити у наш град, нашу Бањалуку  - казала је Макарићева.

За крај смо јој тражили и да нам исприча неке анегдоте које су имали за ова четири мјесеца колико живе у Чикагу.

- Анегдоте су бројне с обзиром на то да имамо четворогодишњег дјечака. Могла бих да их набројим много, али ћу издвојити само једну. Мој син је скоро у парку објашњавао једном човјеку који је шетао свог пса да његов дјед има истог таког кући на селу. Наравно, човјек ништа није разумио, а мога малишана је то изнервирало - наводи Макарићева за крај.

Крсна слава

Макарићи су по први пут ове године у Чикагу прославили и крсну славу - Светог Саву.

- Већ тада смо осјетили носталгију за нашим топлим домом у Бањалуци. Наравно, уз неколико наших пријатеља крсну славу смо обиљежили уз наше традиционалне обичаје. Гдје год да кренемо нашу традицију и обичаје обавезно носимо са собом, поред оних пар кофера - навела је Драгица Макарић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.