Под Острогом прогледао срцем

Овим ријечима своју причу о ходочашћу до манастира Острог почиње одважни Паљанин Игор Вукашиновић, који је осму годину заредом, са својим пријатељима са Пала и из Чајнича посјетио једну од највећих светиња. Вукашиновића живот није мазио. У рату је од посљедица рањавања изгубио вид, али није дозволио да му то буде препрека у животу. Напротив, са још више енергије, ентузијазма, љубави и вјере корача ка својим животним циљевима.

- Све је почело сада већ давне 2007. године, на идеју мог пријатеља, када се група од нас пет, преко Шћепан поља, упутила ка манастиру Острог, слава му и милост - рекао је Вукашиновић.

Од тада ово је постала традиција, а сваке наредне године ходочасници се крећу другим путевима.

- Ове године нас 29 ходочасника упутило се из наше цркве у Палама, пратећи ускотрачну пругу којом је некада ишао "ћиро" према Србији. Препјешачивши пут дугачак 320 километара, након девет дана стигли смо до манастира - испричао је Вукашиновић.

Додао је да су у пратњи имали два комбија, који су им возили храну и остале потрепштине.

- Пут није нимало лак, сунце се ужари високо на небу, асфалт пржи стопала, али нема одустајања. Сви смо на овом путу једнаки и сви корачамо ка истом циљу - наставља своју причу Вукашиновић, присјећајући се овогодишњег похода.

Истакао је да је и најстарији међу ходочасницима, седамдесетогодишњи Марко Шарац, не заостајући ни секунде за упола млађима, препјешачио свих 320 километара.

- Ове године, три дана пред полазак, прикључила нам се и једна дама - казао је Вукашиновић.

Са великим узбуђењем и уздрхталим гласом казује да је сам долазак у манастир посебан.

- Сваки пут ми срце поново затрепери када дођемо под Острог, а монаси, који нас већ одавно препознају, кажу људима који се затекну горе: "Направите мјеста, стижу наши момци са Пала!" Вјерујте, тај осјећај се не може ријечима описати - испричао је Вукашиновић.

Све трошкове одлазака под Острог Игор и његови пријатељи сами покривају. Сналазе се, каже, како умију, а вјера, унутрашња снага и борба за мир, то је њихова водиља.

- Након поклоњења светитељу и присуства богослужењу, човјек осјети мир и спокој у срцу, а то је и више него довољно да се и наредне године упутимо добро познатим стазама - нагласио је Вукашиновић.

Поред ходочашћа до манастира Острог, Вукашиновић и његови пријатељи посјетили су и гроб патријарха Павла. На питање, јесу ли и тада ишли пјешице, Игор одговара:

- Јесмо. Ми и не знамо другачије. А најтеже ми је то што не могу ријечима да вам опишем та осјећања, то је нешто посебно - рекао је Вукашиновић.

Испричао нам је да је са неколико пријатеља посјетио и гроб Исуса Христа, а успомене које носи са тог путовања не могу се, како каже, мјерити ни са чим овоземаљским.

Хиландар

Ходочасници са Пала намјеравају у прољеће да се упуте пут манастира Хиландар на Светој Гори. Ови храбри људи, њих девет, планирају да препјешаче око 1.000 километара, да би испунили своју жељу, да препјешаче пут до ове светиње. Зато ће им, каже Вукашиновић, требати 30 дана, с обзиром на њихов досадашњи темпо кретања, када прелазе око 35 километара дневно.

- Обратили смо се Секретаријату за вјере РС и Министарству за борачка питања. Добили смо обећања, па се надамо да ћемо уз њихову помоћ успјети - рекао је Вукашиновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.