Под Козаром ниче велељепно здање - манастир Милошевац
ПРИЈЕДОР - Манастир посвећен Покрову Пресвете Богородице у Чиркин Пољу код Приједора након годину дана изградње добио је обрисе који већ сада потврђују да ће то бити импозантан вјерски објекат.
Протонамјесник Драган Хрваћанин потврђује Срни да се радови изводе веома квалитетно, у византијском стилу, те да је ријеч о трослојном зиду. Са спољне стране је кориштен камен пливит који је уједно и фасада, унутра цигла, а између арматура и бетон.
“Ово све говори да је ријеч о веома квалитетној грађевини димензија 28 са 18 метара, а упоредо смо почели и изградњу конака који има основно - мању капелицу, монашке собе или келије, те пратећи објекат”, истиче Хрваћанин.
Он додаје да је ова грађевинска сезона завршена и да је манастир доведен до под кров, а помоћ у изградњи очекује се од локалне заједнице, Владе Републике Српске и вјерујућег народа.
“Стално неко долази и доноси дарове, увијек се нешто припреми и неријетко затекнем код врата остављену милошту. Народ то воли и жели, видим да то подржава”, каже Хрваћанин.
Он наводи да ће овај манастир сигурно обогатити и туристичку понуду града, а да ће се временом проширити и сазнање о његовом историјату.
“Византијски стил и градња могу се слободно поредити са периодом Немањића, ако није и квалитетнија, јер је ријеч о квалитетнијим материјалима. У плану су паркови, клупе и ладаре, те да један од три извора спустимо овдје. Радови се изводе квалитетно, али је то и захтјевно”, истиче Хрваћанин.
Он додаје да у идућој години очекује да ће бити озидана два звоника и купола.
“Ово је риједак случај да је купола већа од звоника. Звона су већ стигла од дародаваца. Завршетак радова ће дуго трајати, па нам је првенствено важно да ставимо манастир под кров и оспособимо за богослужење, да црква постане жива”, истакао је Хрваћанин.
Биће јединствен и можда највећи објекат у епархији Бањалучкој
Његова светост патријарх српски Иринеј посјетио је грађевину о Васкрсу и изразио одушевљење радовима на овој грађевини.
Овај манастир се, према ријечима протонамјесника Хрваћанина, у литератури први пут помиње у Шематизму Православне митрополије и архидијецезе дабро-босанске за годину 1884, 1885. и 1886, у којем се наводи “да је код Приједора био један православни манастир, те је и сад једна равница, обрасла шумом која се назива Калуђерско поље”.
“Слично се наводи и у Првом шематизму православне српске митрополије Бањалучко-бихаћке за 1901. годину. Међутим, овај манастир се може довести у везу са два натписа са именима проигумана Авксентија Милошевца из 1690. године и Тимотија, јеромонаха Милошевца из 1722. године, гдје се уз њихова имена наводи епитет Милошевац.
То може значити да су ова два монаха заиста била из манастира Милошевац код Приједора, који је страдао, као и остали манастири на овом подручју током аустријско-турског рата 1683-1699.године”, појашљава историјске податке Хрваћанин.
Он додаје да се у гробљу у непосредној близини често наилази на ископине манастира - темеље, циглу, керамику и камен који указују управо на постојање те грађевине.
“Будући да је на том мјесту гробље и да нисмо у могућности да сада на том потезу радимо и ископавамо гробове, нови манастир се гради у непосредној близини те локације, а од камена порушеног манастира Милошевац 1890. године изграђена је Црква Рођења Пресвете Богородице на Пашинцу”, истиче Хрваћанин.
Он додаје да је идеју владике да се обнови, односно поново изгради ова православна светиња подржао вјерујући народ овог краја јер је почетак градње манастира велика радост у времену када је духовна снага најпотребнија.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
