Пензионери дуже од пола вијека

Један од њих је Дане Давидовић (92) из Каоца, који је апсолутни рекордер у србачкој општини јер пензију прима већ 59 година, за шта је од Фонда ПИО за то вријеме добио близу пола милиона КМ. Отишао је у инвалидску пензију 1960. године као 33-годишњак с обзиром на то да је био учесник НОР-а и више пута је рањен током ратних дејстава, због чега су му страдали кољено и око. 

- Први пут сам рањен 1944. године приликом ослобађања Оџака од усташа. Приликом уништавања њиховог утврђења, као добровољац бомбаш погођен сам са два метка у десно кољено. На срећу, преживио сам тај напад и послали су ме у Славонски Брод на лијечење. Други пут сам теже рањен након што смо заплијенили један ручни бацач. Када је командант одреда хтио да покаже како функционише, погрешно га је окренуо и он је испалио, а гелер ми је избио десно око. Тако да читав живот носим протезу - каже Дане.

Додаје да су сви његови укућани били учесници НОР-а, од браће Љубе, Мише и Ђуре, па све до оца Бранка, који је морао у рат како би избјегао четничку одмазду.

- Отишао сам у рат са 17 година и из њега изашао часно и поштено, дајући дијелове свог тијела за одбрану нашег народа, тако да сматрам да се држава пензијом коју примам поштено одужила - каже Дане, који је волонтерски радио у Борачкој организацији Србац, СУБНОР-у и Удружењу пензионера Србац, гдје је један мандат био предсједник.

Он је у складном браку већ 70 година са Маром, са којом је стекао кћерку Гордану, двоје унучади, двоје праунучади и једно чукунунуче.Већ 52 године пензију прима и Милан Ђукић (89) из Српца, који је радни вијек провео у Народној милицији, одакле је са свега 19 година радног и шест година бенефицираног радног стажа отишао у пензију.

- Примљен сам са 18 година у службу тадашње Народне милиције, а први посао сам добио 1948. године у Травнику. Послије сам радио и у Мостару, Фочи, Прњавору, Кобашу и Котор Варошу. Било је заиста напорно јер сам више пута био изложен животној опасности хватајући преступнике по шумама у источној Босни и западној Херцеговини. У пензију сам отишао 1967. године у чину водника - каже Милан, који ће у новембру напунити 90 година.

Он жали за некадашњом Југославијом јер је, како каже, тада примао пензију око хиљаду КМ, док сада има тек нешто више од 250 КМ.

Пензионерске дане проводи у родном селу Ситнеши, гдје орезује воће и ужива у природи. Без супруге Даринке остао је 2018. године, а од сина Мирослава и кћерке Бранкице стекао је петоро унучади и шесторо праунучади.

Други син Бранислав страдао је у 21. години у саобраћају.

Најстарији возач

Један од пензионера са дужим пензионерским стажом је и Бошко Будимчић (91) из Српца, који пензију прима већ 37 година и један је од најстаријих професионалних возача на овим просторима.

Пензију је стекао као возач у србачком санитету, општинској управи, комуналном предузећу и једној приватној фирми, а има 68 година возачког стажа и до сада је превалио више од 1,2 милиона километара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.