Пчелари у Семберији никако да стану на зелену грану: Тегле празне и ове сезоне

Тродневна манифестација “Дани меда у Семберији” која је отворена у петак у оквиру “Пантелинских дана” окупила је десетак излагача пчелињих производа из Бијељине и сусједних општина.

- Година је веома лоша година и мали је број пчелара који су остварили неке приходе. Ипак желимо да одржимо традицију одржавања ове манифестације - каже предсједник Удружења пчелара “Семберија” Милан Симеуновић и додаје да је планирано да се у наредном периоду манифестација прошири са другим садржајима као што је изложба и продаја пчеларске опреме, те едукације за младе пчеларе.

Пчелар из Шамца Милош Лучић традиционално долази на “Дане меда” у Бијељину.

- Пчеларством се бавим од 1968. године. Данас са мном раде и синови па се трудимо да унапређујемо посао. Нажалост, већ неколико година не можемо се похвалити добрим резултатима. Прошла година је била катастрофална и најгора откако се бавим пчеларством, а ова је тек за нијансу боља - каже Лучић.

Члан Удружења пчелара “Семберија” Милорад Тешић, ветеран је у пчеларству на овим просторима. У Сувом Пољу код Бијељине има око 75 кошница о којима брине заједно са супругом.

- Имам разне производе, али по меду сам најпознатији. Имам багремов и липов мед. Иако је из године у годину све теже бавити се овим послом, ја се не предајем. Ове године по кошници имао сам од четири до пет килограма багремовог меда. Онај ко воли пчеле не одустаје. Има доста посла, али постиже се све. Кроз дружење са пчелама продужавамо и себи живот. Када сам са пчелицама све друге бриге и проблеме заборавим - каже Тешић.

Радинка Деспотовић прве пчеларске кораке направила је прије 40 година са својим оцем.

- Мој отац је био пчелар, па сам удајом овај хоби пренијела и на свог мужа, а данас смо сви породично укључени у овај посао. И када смо имали двије кошнице и данас када имамо до 450 друштава радимо увијек на квалитету - каже Деспотовићева.

Истиче да се у протекле четири деценије много тога промијенило у пчеларству.

- Рецимо сам процес врцања меда је другачији, некада је то рађено ручно а данас постоји врцаљка која ради одмах са свих страна шест рамова. Све је аутоматика - објашњава Деспотовићева.

Лоша година за пчеларство одразила се и на цијене. Сада килограм меда кошта од 17 КМ па навише. Пчелари сматрају да заслужују већу подршку од надлежних органа.

- Прошле године смо имали републички подстицај од седам марака по кошници, а од локалне заједнице мање - наводи Симеуновић.

Ове године Град Бијељина планирао је већа средства за пчеларе.

- Правилник за подстицаје у пољопривреди ове године доноси бројне новине. Једна од њих је да ће пчелари добити средства преко својих удружења, 80 КМ по кориснику до 30 пчелињих друштава, а 120 КМ по кориснику који има више од 30 друштава - рекао је градоначелник Бијељине Љубиша Петровић.

Благодети

Градоначелник Љубиша Петровић, који је иначе, љекар по струци указао је грађанима на благодети пчелињих производа посебно током пандемије вируса корона.

- Матична млијеч је незамјенљива за имунитет. Пчелињи производи требало би да буду саставни дио свакодневне исхране, а у Семберији се производи квалитетан мед - каже он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.