Пандемија пробудила жељу за читањем у Бијељини
БИЈЕЉИНА - Пандемија вируса корона пробудила је код Сембераца жељу за читањем, а најбољи показатељ за то је утростручен број посјета дигиталној библиотеци лани у односу на годину раније.
Истакла је то библиотекарка у Народној библиотеци “Филип Вишњић” у Бијељини Жељана Арсеновић, наводећи да је дигитална грађа остварила више од 6.000 посјета корисника, што је значајан успјех.
Ипак, епидемиолошка ситуација утицала је на смањење долазака корисника у библиотеку.
- Лани смо имали непуних 96.000 посјета, а 2019. године више од 200.000 посјета. Битно је нагласити да смо упркос тешкој ситуацији током прошле године сачували број чланова, који се кретао око 10.000 и то је најбитније - нагласила је Арсеновићева.
Према њеним ријечима, људи се враћају књигама и читању, јер имају више времена за те активности.
- Иако смо и ранијих година имали велики број корисника пандемија је дефинитивно утицала на повећање броја читалаца. Најбољи показатељ за то је што је наша дигитална грађа све посјећенија - рекла је Арсеновићева.
Комплетан књижни фонд за читаоце пребачен је у електронски каталог.
- Електронска позајмица књига на Одјељењу за одрасле читаоце је један од великих пројеката у нашој установи. Библиотека је у марту била затворена на мјесец дана за кориснике. Ми смо тај период искористили на најбољи начин у смислу да комплетан књижни фонд за одрасле читаоце пребацимо у електронски каталог, који је сада доступан путем сајта библиотеке свим нашим корисницима. Они из своје куће сада могу на тај начин да провјере да ли ми имамо литературу која је њима потребна. Дјечије одјељење смо још 2019. године завршили и пребацили у електронску форму - навела је Арсеновићева.
Бијељинска библиотека располаже са око 113.000 наслова, а током прошле године прочитано је око 33.500 наслова.
- Током прошле године Бијељинци су највише читали књиге из области популарне психологије што је у складу са пандемијом вируса корона и очекивано. Поред тога класици су непревазиђени од Андрића, Селимовића до Ћосића. Те књиге су увијек најчитаније, док млађа публика углавном чита лектире - испричала је Арсеновићева.
Иако имају ограничена средства за набавку нових наслова труде се да у складу са могућностима остваре жеље читалаца. Највише им недостаје стручне литературе јер је Бијељина и град студената.
- Надамо се да ће градска управа имати више слуха. Статистика показује да библиотека као што је наша треба да има бар једну књигу по становнику, а од тога 60 одсто стручних. Бијељина има велики број високошколских установа због чега би требало да набављамо потребну литературу за израду семинарских, дипломских, мастер и других радова. У прибављању фонда нам много значе донације појединаца и предузећа. Без њих ми не бисмо могли омогућити нашим корисницима нове наслове - рекла је Арсеновићева.
Планови
Пандемија је зауставила све редовне активности бијељинске библиотеке као што су књижевне вечери, промоције, радионице за дјецу те организоване посјете школараца и планиране манифестације.
- Пратимо све препоруке Института за јавно здравство РС и врло смо опрезни па смо тако у плановима за 2021. годину предвидјели одређене активности које ћемо одржати без обзира на ограничено или отворено пословање, са могућношћу проширивања садржаја које наша установа може пружити ако мјере буду блаже или укинуте. И ове године планиран је Међународни фестивал хумора и сатире у сарадњи са Удружењем афористичара и ЛУТВИД ФЕСТ. Укључени смо и у обиљежавање “Вишњићевих дана”, а у оквиру “Креативне конзумације културе” наставиће се програм Читалиште - рекла је Арсеновићева и додала да ће се ако ситуација остане непромијењена радити путем онлајн платформи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
