Особе с инвалидитетом знањем и умијећем руше баријере до запослења

Милијана Латиновић
Особе с инвалидитетом знањем и умијећем руше баријере до запослења

Бањалука - Имати радно мјесто не подразумијева само пуко обављање посла и примање плате, већ сваком човјеку омогућава квалитетнији, потпунији и смисленији живот. Све то има још већи значај ако је човјек о којем говоримо особа са инвалидитетом, каже Сања Јокић из Бањалуке.

Сања, којој је тешка саобраћајна несрећа промијенила живот из коријена, након три године потраге за послом добила је прилику да покаже шта зна у Народној скупштини РС. По занимању је професор социологије и филозофије, тренутно на мастер студију Факултета политичких наука у Бањалуци.

Прије несреће била је новинар и захваљујући тој чињеници, каже, да је успјела да положи стручни испит, што јој је касније олакшало и тражење посла и његово обављање. Саобраћајну несрећу доживјела је прије четири године, а онда је услиједила једногодишња рехабилитација.

- Тешко је када те неко гледа кроз призму ортопедског помагала, када стално мораш да се доказујеш да си једнако вриједан и када мораш да будеш два пута бољи да би био на истом - каже Сања.

Данас је ангажована на административним пословима у парламенту РС, а посебно је радује чињеница да јој је цијели објекат архитектонски приступачан, а то укључује панорамски лифт, прилагођен тоалет и рампе. Истиче да јој много значи подршка радних колега и начин на који су је прихватили.

 - Социјална видљивост, активизам, едукација и огромна упорност били су механизми да дођем до циља. А најважнији од свега је то што сам мајка која свом дјетету жели да покаже да у животу никада не треба поклекнути и да не постоји препрека коју човјек снагом воље и својом енергијом не може савладати – рекла је Сања.

Иако је, као многи други, па чак и они на тај физички начин потпуно здрави могла да поклекне, животни ударци су Јокићеву ојачали, а енергија коју носи у себи је оно што покреће све људе у њеној близини.

О Сањиној одважности и ставу да за храбре не постоје границе говори и њена одлука да заврши обуку терапеутског роњења, чиме је заједно са пријатељицом Маријом Билчар постала једна од првих жена са инвалидитетом у БиХ које су рониле. Ауторка је документарног филма „Живот послије живота“, а уједно и дио истоимене кампање о безбједности у саобраћају, о чему држи предавања широм Српске. Недавно је са још 17 жена са инвалидитетом продефиловала пистом на модној ревији „Баш по мјери“, чиме су показале да жене са инвалидитетом имају право да бирају и буду биране.

Поводом Међународног дана особа с инвалидитетом, који се обиљежава у недјељу, она је поручила свим послодавцима да дају прилику лицима с инвалидитетом, да их не гледају кроз призму сажаљења и милосрђа, већ кроз оно што знају, могу и умију, а умију да буду и вриједни и корисни радници.

- Устаљено је мишљење да се од особа са инвалидитетом не може очекивати никаква активна улога у друштву. Баш због таквих „размишљања“ многи су изложени друштвеној искључености и у положају зависности од других - рекла је Јокићева и додала да су незаинтересованост и празна обећања најчешће реакције послодаваца на коју наилазе.

Сања каже да су архитектонски прилагођена средина, више сати персоналне асистенције, прилагођен превоз и запошљавање само неки од најважнијих дијелова слагалице зване самостални живот лица на инвалидитетом.

Предсједник Управног одбора Организације ампутираца УДАС РС Синиша Тодоровић каже да у Српској има послодаваца, приватних и јавних, који запошљавају лица са инвалидитетом, али да тај број треба да буде далеко већи.

- Ове особе посједују способност за обављање одређених послова и неопходно је да се преостале њихове способности искористе и да добију прилику на тржишту рада - рекао је он.

Предсједник Уније удружења послодаваца РС Драгутин Шкребић каже да ратни војни инвалиди и све друге особе с инвалидитетом треба да имају приоритет при запошљавању.

  • Треба да им пружимо шансу да раде на пословима који не захтијевају велики физички напор - рекао је Шкребић.

Закон

Законом о професионалној рехабилитацији, оспособљавању и запошљавању инвалида послодавац је дужан да запосли најмање једно лице с инвалидитетом на сваких 16 запослених.

- Уколико нема запослених лица с инвалидитетом, послодавац је дужан да сваког мјесеца приликом исплате плата у Фонд за професионалну рехабилитацију и запошљавање лица са инвалидитетом уплаћује посебан допринос у висини 0,2 одсто од исплаћене мјесечне бруто плате свих запослених - наведено је у Закону.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана